Strane firme investirale 21,8 odsto BDP-a u periodu 2021-2023, domaće preduzeća 18,8 odsto, dok je država nosilac većine investicija
Prema analizi akademika Pavla Petrovića, Srbija se prema klasifikaciji Svetske banke nalazi među zemljama sa višim srednjim dohotkom, blizu granice visokog dohotka. Iako ubrzani privredni rast od 2018. godine donosi određeni napredak, Petrović upozorava da ovakav rast, baziran pre svega na državnim ulaganjima i ograničenom sektorskom razvoju, nije dugoročno održiv i ne vodi Srbiju ka statusu ekonomski prosperitetne zemlje sa visokim dohotkom.
U periodu od 2019. do 2024. godine, privredni rast u Srbiji poticao je dominantno iz tri sektora: građevinarstva, rudarstva i IT-a. Petrović ističe da je ovaj rast baziran na kvantitativnom povećanju kapitala i zaposlenosti, dok doprinos tehničkog progresa izostaje zbog ograničenog razvoja privatnog preduzetništva.
Podaci pokazuju da su u periodu 2021-2023. bruto investicije stranih preduzeća u Srbiji iznosile 21,8 odsto BDP-a, dok su domaća preduzeća investirala 18,8 odsto BDP-a. Najveći udeo u ukupnim investicijama imala je država sa 41,9 odsto, dok su ulaganja domaćinstava iznosila 16,7 odsto BDP-a. S obzirom na to da su strane investicije često podržane državnim subvencijama, Petrović ocenjuje da više od 60 odsto investicija u Srbiji dolazi iz državnog sektora.
Ovakav model rasta, prema njegovoj analizi, vodi ka usporavanju ekonomskog rasta zbog očekivanog smanjenja priliva stranih investicija i nedostatka radne snage, što bi godišnje usporilo rast BDP-a za oko jedan procentni poen, približavajući ga proseku Centralne i Istočne Evrope.
Petrović naglašava da je dugoročno održiv rast moguć samo uz jačanje tehničkog progresa, što podrazumeva osnaživanje domaćeg privatnog preduzetništva i napuštanje modela zavisnog od državnih investicija. Ključni uzrok ograničenog razvoja privatnog sektora vidi u kvalitetu ekonomskih institucija i primeni zakona, odnosno „pravila igre“ na tržištu, koja su, prema njegovim rečima, podložna uticaju politički moćnih grupa.
Na osnovu istraživanja, Petrović zaključuje da zemlje sa boljom vladavinom prava imaju viši dohodak po stanovniku, dok koncentracija političke moći i iskrivljavanje ekonomskih institucija u korist uske elite onemogućavaju širi ekonomski prosperitet. Ukazuje da je za napredak potrebno uspostaviti pravila igre koja omogućavaju široko rasprostranjenu ekonomsku aktivnost i ravnomerniju raspodelu političke moći.
