Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata za muškarce iznosila je 116.337 dinara, dok su žene primale 101.256 dinara u septembru prošle godine
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku za septembar prošle godine, dve trećine zaposlenih u Srbiji ostvaruje mesečnu zaradu u rasponu od 470 do 900 evra. Analiza pokazuje jasne razlike između polova – prosečna zarada muškaraca iznosila je 116.337 dinara (oko 990 evra), dok su žene u istom periodu primale u proseku 101.256 dinara (oko 860 evra), što je oko 13 do 14 odsto manje u odnosu na muške kolege.
Kombinovani prosek za sve zaposlene u Srbiji iznosio je 109.147 dinara, a ženske plate bile su niže za oko 8.000 dinara u odnosu na ovaj nivo. Ove razlike, prema tumačenju ekonomskih analitičara, nisu karakteristične samo za Srbiju – slična rodna nejednakost u platama prisutna je i u državama Evropske unije.
Urednica specijalizovanih ekonomskih publikacija napomenula je da su žene sistematski slabije plaćene čak i kada obavljaju iste poslove kao muškarci, što ukazuje na dublje strukturne izazove na tržištu rada. Ova razlika u zaradama se, prema dostupnim podacima, uporno održava kroz godine, bez obzira na sektor ili nivo obrazovanja zaposlenih.
Prema statistici, evidentno je da većina zaposlenih u Srbiji i dalje prima plate koje ne prelaze 900 evra, dok je značajan procenat radnika u donjoj polovini platnog spektra, sa zaradama i ispod 470 evra. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za daljim unapređenjem politike jednakih mogućnosti i jačanje institucionalnih mera za smanjenje rodnog jaza u zaradama.
Stručnjaci napominju da kontinuirana razlika u platama između polova ima dugoročne posledice po ekonomski položaj žena, njihovu penzionu sigurnost i ukupnu socijalnu ravnotežu. Na nivou Evropske unije, slična situacija dovodi do brojnih inicijativa za transparentnost i izjednačavanje zarada, što se preporučuje i domaćim institucijama.
U zaključku, izveštaj Republičkog zavoda za statistiku osvetljava trenutnu strukturu zarada u Srbiji i potvrđuje da je rodni jaz u platama i dalje prisutan, što ostaje izazov za dalji razvoj tržišta rada i unapređenje ekonomskih prava zaposlenih žena.
