Evropska centralna banka očekuje da bi inovacije mogle doprineti rastu produktivnosti, uz potencijalno značajan uticaj na ekonomski rast i konkurentnost evrozone
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da bi produktivnost u evrozoni mogla porasti za 4 odsto tokom narednih deset godina, ukoliko se nove tehnologije uspešno implementiraju. Prema oceni ECB, ovakav rast bio bi rezultat tehnoloških inovacija koje postepeno ulaze u realni sektor i doprinose povećanju efikasnosti i konkurentnosti evropske privrede.
ECB ističe da se očekivani rast od 4 odsto odnosi na kumulativni prirast produktivnosti u periodu od deset godina, pod pretpostavkom da tržišta rada i preduzeća u potpunosti iskoriste nove tehnološke mogućnosti. Ova procena zasniva se na analizi istorijskih trendova i dosadašnje dinamike tehnoloških promena u evropskim ekonomijama.
Prema podacima ECB, trenutna stopa rasta produktivnosti u evrozoni zaostaje za nekim drugim razvijenim ekonomijama, što je posledica strukturnih izazova, ograničene fleksibilnosti tržišta rada i sporije digitalizacije u pojedinim sektorima. Uvođenje novih tehnologija može, prema oceni centralne banke, predstavljati šansu za ubrzanje ekonomskog rasta, ali i izazov za radnu snagu i kompanije koje se moraju prilagoditi novim zahtevima.
ECB napominje da je realizacija ovog potencijala uslovljena sposobnošću privrede da sprovede neophodne strukturne reforme, unapredi digitalne veštine radne snage i podstakne investicije u inovacije. Centralna banka naglašava da će podrška javnih politika, uključujući obrazovanje, regulativu i investicionu klimu, biti ključna za ostvarenje prognoziranog rasta produktivnosti.
U zvaničnom saopštenju ECB navodi da bi rast produktivnosti dugoročno mogao doprineti povećanju životnog standarda i održivosti evropskog ekonomskog modela. Ipak, centralna banka upozorava da su potrebni dodatni napori kako bi se izbegle socijalne i tržišne disbalanse, posebno u kontekstu promena na tržištu rada.
Evropska centralna banka zaključuje da bi ostvarenje rasta produktivnosti od 4 odsto tokom naredne decenije imalo pozitivan uticaj na konkurentnost evrozone i njen dugoročni ekonomski potencijal, ali napominje da je za to neophodna saradnja svih učesnika na tržištu i usmerene javne politike.
