Planirani rast od tri odsto neizvestan usled rata na Bliskom istoku, analitičari procenjuju 2,75 odsto u 2026.
Srpska ekonomija zabeležila je rast od dva odsto u prethodnoj godini, dok je ostvarenje planiranih tri odsto za 2026. godinu dovedeno u pitanje zbog rata na Bliskom istoku i razaranja energetske infrastrukture, navodi se u najnovijem izdanju publikacije Kvartalni monitor. Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da će produženje sukoba imati negativan uticaj na privredni rast, kao i na inflaciju u Srbiji.
“Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji, a visina uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom nivou”, upozoreno je u analizi.
Privremene mere kao što su smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu samo kratkoročno ublažiti uticaj poskupljenja energenata na inflaciju, ali dugoročno, uticaj se preliva na domaće cene.
Analitičari Raiffeisen Banka procenili su da će privredni rast Srbije u ovoj godini iznositi 2,75 odsto, i to samo ukoliko sukob u Iranu ne potraje. U publikaciji se dalje ističe da je Srbija u 2025. godini prepolovila stopu rasta, koja je bila sporija od proseka centralne i istočne Evrope (CIE).
Bolji rezultati su ostvareni u poslednjem kvartalu, pre svega zahvaljujući rastu građevinarstva, dok je industrijski sektor zabeležio pad, a IT sektor stagnirao. S obzirom na trenutne geopolitičke i energetske izazove, ekonomski izgledi za Srbiju ostaju neizvesni.