Rast cena nafte i karbonske takse EU povećavaju rizike za budžet i ekonomske projekcije, istaknuto na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Izgledi za privredni rast Srbije u 2026. godini pod snažnim su uticajem globalnih geopolitičkih dešavanja, posebno zbog aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i posledične energetske krize, navodi se na promociji Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji održanoj na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema oceni glavnog i odgovornog urednika ovog časopisa Milojka Arsića, efekti rata u regionu Bliskog istoka reflektuju se kroz rast troškova energije, što direktno pogađa industrijske i javne finansije u Srbiji.
Uz nestabilnost međunarodnog okruženja, dodatne izazove za privredni rast predstavljaju i uvođenje karbonskih taksi od strane Evropske unije na uvoz iz Srbije, kao i neizvesnost oko poslovanja domaće energetske kompanije NIS i spor napredak na putu evropskih integracija. Energetska kriza je, prema iznetim ocenama, posebno pogodila sektore sa visokim energetskim intenzitetom, povećavajući operativne troškove i smanjujući konkurentnost domaćih proizvođača na evropskom tržištu.
Rast cena nafte na svetskim berzama usled sukoba dodatno opterećuje budžet Srbije kroz uvoznu zavisnost od energenata, dok istovremeno povećava troškove za građane i privredu. Arsić je istakao da negativni uticaji energetske krize nisu ograničeni samo na fiskalne pokazatelje, već mogu dugoročno usporiti investicije i smanjiti ukupnu stopu privrednog rasta.
Među mogućim merama za ublažavanje gubitaka, istaknute su diversifikacija izvora energije, jačanje energetske efikasnosti i ubrzavanje procesa transformacije prema zelenim tehnologijama. Takođe, stabilizacija poslovnog okruženja i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom ocenjeni su kao ključni faktori za smanjenje ekonomskih rizika u narednom periodu.
Prema zaključcima sa promocije, Srbija mora aktivno da prati međunarodna kretanja i pravovremeno prilagođava ekonomske politike, kako bi zaštitila privredu od eksternih šokova i očuvala održivost javnih finansija. Uvođenje karbonskih taksi od strane EU dodatno će zahtevati restrukturiranje energetskog sektora i povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, kako bi se smanjio negativan uticaj na izvoznu konkurentnost i ukupni privredni rast.
