Fenomen prelaska iz jedne oblasti ekspertize u drugu bez relevantnog znanja može imati ozbiljne ekonomske posledice u kompanijama i organizacijama
Fenomen kada izuzetno inteligentne i uspešne osobe iznose neutemeljene stavove izvan svog domena stručnosti dobio je naziv „epistemičko prekoračenje“, navodi se u analizi zasnovanoj na radu filozofa Nejtana Balantajna. Ovaj koncept opisuje situaciju u kojoj autoritet i reputacija u jednoj oblasti dovode do preteranog samopouzdanja i donošenja sudova u potpuno različitim disciplinama, što često može dovesti do neosnovanih i potencijalno opasnih odluka, naročito u poslovnom okruženju.
Kao ilustrativan primer navodi se nobelovac Linus Poling, koji je, iako jedan od najcenjenijih hemičara 20. veka, zagovarao terapije megadozama vitamina C za lečenje raka i prehlade, bez naučne potvrde. Medicinska zajednica te tvrdnje odbacila je kao neosnovane. Slično, u poslovnom svetu poznati lideri i osnivači često prenose svoje samopouzdanje i na oblasti za koje nemaju formalnu ekspertizu, što može dovesti do donošenja odluka bez razumevanja šireg konteksta.
Balantajn ističe da osnovni uzrok nije samo nepoznavanje materije, već intelektualni ponos. Stručnjaci sa dugogodišnjom reputacijom često veruju da je njihova inteligencija univerzalno primenljiva, zanemarujući specifičnosti drugih disciplina. U organizacijama, ovakva praksa može biti opasna ako se ignorišu mišljenja stručnjaka iz relevantnih oblasti ili ako lideri donose odluke na osnovu uverenja, a ne validnih podataka.
Teorijski okvir daje jasnu razliku između prenosivih veština – kao što su analiza podataka i logičko rezonovanje – i specijalizovanog znanja, koje je nužno za donošenje informisanih odluka u svakoj oblasti. Balantajn upozorava da epistemičko prekoračenje često prati preterano samopouzdanje, što može delovati arogantno i frustrirajuće za saradnike.
Rešenje, kako navodi filozof i analitičar Džoni Tomson, jeste kontinuirana samoprocena kompetencija i spremnost da se konsultuju eksperti iz drugih oblasti. Intelektualna skromnost i svest o ograničenju sopstvenog znanja predstavljaju ključ za izbegavanje skupih grešaka u poslovanju. Epistemičko prekoračenje, ukoliko nije kontrolisano, može uticati na kvalitet donošenja odluka i dugoročne performanse kompanija.
Source: https://bif.rs/2026/03/zasto-pametni-ljudi-ponekad-govore-besmislice/
