Elektroprivreda Srbije procenjuje kapitalne troškove energetske tranzicije na 27 milijardi evra, ključan korak je sticanje kreditnog rejtinga u 2026.
Elektroprivreda Srbije (EPS) bi prema najavama izvršnog direktora za finansije Milana Lakovića trebalo da dobije kreditni rejting do kraja 2026. godine, što predstavlja značajan korak u procesu finansijske stabilizacije i pripremama za buduće investicije. Laković je na panelu „Finansijski izazovi energetske tranzicije“ u okviru stručnog skupa „Energija, Projekti, Sigurnost“ na Zlatiboru istakao da je za održivu dekarbonizaciju srpskog energetskog sektora do 2050. godine neophodno obezbediti ukupne kapitalne troškove u iznosu od 27 milijardi evra.
Prema Lakoviću, dobijanje kreditnog rejtinga omogućiće EPS-u pristup povoljnijim izvorima finansiranja, što je od posebnog značaja u trenutku kada su globalni energetski sektor i tržišta kapitala pod pritiskom zbog energetske tranzicije i potreba za ulaganjima u obnovljive izvore energije. On je naglasio važnost pravilnog strukturiranja finansiranja, sa posebnim akcentom na povoljne kamatne stope i dovoljno dug rok otplate, kako bi projekti bili ekonomski održivi u dugom roku.
Ukupni kapitalni zahtevi za postizanje ciljeva dekarbonizacije srpskog elektroenergetskog sektora procenjeni su na 27 milijardi evra do 2050. godine, što uključuje investiranje u nove kapacitete, modernizaciju postojeće infrastrukture i prelazak na čistije izvore energije. Laković je posebno istakao potrebu uključenja svih relevantnih činilaca u procesu, kako bi tranzicija bila uspešna i održiva.
“Važno je obezbediti i pravilno strukturiranje finansiranja, povoljne kamate i dovoljno dugačak rok otplate”, izjavio je Milan Laković. On je dodao da će sticanje kreditnog rejtinga omogućiti EPS-u bolji položaj na međunarodnom finansijskom tržištu i olakšati realizaciju projekata koji su potrebni za energetski zaokret Srbije.
EPS trenutno prolazi kroz fazu transformacije kako bi se što uspešnije prilagodio zahtevima evropskih i globalnih energetskih trendova, a proces sticanja kreditnog rejtinga deo je šire strategije za unapređenje finansijske discipline i transparentnosti. Očekuje se da će ovaj korak imati pozitivan uticaj na investicionu klimu i omogućiti lakšu mobilizaciju kapitala za projekte dekarbonizacije.
Planirani kapitalni zahtevi od 27 milijardi evra do 2050. godine predstavljaju najveće ulaganje u istoriji EPS-a, a uspeh ovog procesa uslovljen je međusektorskom saradnjom, efikasnom regulativom i dostupnošću dugoročnog finansiranja. Ovaj izazov postaje još izraženiji u kontekstu globalnih klimatskih ciljeva i potreba za ubrzanom tranzicijom ka niskougljeničnoj privredi.
