Ministarka obrazovanja smatra da odgovornost za bezbednost dece na internetu snose vlade i kompanije, a ne deca
Dok mnoge evropske zemlje uvode zabrane korišćenja društvenih mreža za decu, Estonija zauzima jedinstven stav protiv ovih mera. Na forumu u Barseloni, estonska ministarka obrazovanja i istraživanja Kristina Kallas izjavila je 10. aprila 2026. da zabrane društvenih mreža za decu nisu rešenje za izazove sa kojima se mladi suočavaju na internetu. Prema njenim rečima, odgovornost za zaštitu dece leži na državama i tehnološkim kompanijama, a ne na samoj deci.
U poslednjih nekoliko godina, evropske i neke azijske zemlje poput Australije, Grčke, Francuske, Austrije, Španije, Indonezije, Malezije, Velike Britanije i Danske predložile su ili usvojile zakone koji deci mlađoj od određene dobi zabranjuju pristup društvenim mrežama. Argumenti za ove zabrane temelje se na studijama koje ukazuju na povezanost između upotrebe društvenih mreža i negativnih efekata na mentalno zdravlje dece, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje spavanja i gojaznost. S druge strane, društvene mreže za mnoge tinejdžere predstavljaju izvor podrške i zajednice.
Ministarka Kallas smatra da zabrane nisu efikasne, jer deca brzo pronalaze načine da ih zaobiđu i nastave sa korišćenjem društvenih mreža. Umesto toga, ona predlaže da vlade i velike tehnološke kompanije preuzmu odgovornost i unaprede regulativu kako bi zaštitile najmlađe korisnike. „Evropa se često prikazuje kao nemoćna u odnosu na velike američke i međunarodne korporacije, ali to je samo privid“, izjavila je Kallas, pozivajući Evropsku uniju da rigoroznije reguliše rad globalnih tehnoloških firmi.
Evropska unija već ima najstrožu regulativu kada je u pitanju tehnološka industrija, ali estonska ministarka ističe da su zabrane za decu pogrešan pristup. Kritičari ovakvih zabrana upozoravaju i na potencijalno narušavanje osnovnih sloboda, navodeći primer Francuske, gde se nakon zabrane društvenih mreža za decu pod 15 godina razmatraju i restrikcije upotrebe VPN servisa kako bi se sprovela kontrola, što dodatno komplikuje zaštitu privatnosti.
Debata o tome kako zaštititi decu na internetu nastavlja se širom Evrope, ali Estonija ostaje među retkim članicama EU koja veruje da rešenja treba tražiti u odgovornosti i regulaciji tehnoloških kompanija, a ne kroz direktne zabrane korišćenja društvenih mreža za mlađe korisnike.
