Evropska unija priprema nova pravila kojima želi da favorizuje proizvode napravljene u Evropi i smanji zavisnost od stranih dobavljača. Automobili, čelik, aluminijum, solarni paneli i druge strateške tehnologije našli su se u centru nove industrijske politike Brisela.
Evropska komisija predložila je Industrial Accelerator Act, paket mera koji bi mogao značajno da promeni način na koji EU koristi javne nabavke, subvencije i druge oblike državne podrške. Cilj je da se veći deo proizvodnje vrati ili zadrži unutar Evropske unije, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od uvoza, posebno u strateškim sektorima.
Nova politika praktično uvodi princip „Made in EU“ u deo evropske industrijske politike. Brisel želi da javni novac u većoj meri stvara tražnju za robom proizvedenom u Evropi, umesto da evropske subvencije i javne nabavke završavaju kod proizvođača koji najveći deo proizvodnje obavljaju izvan EU.
Automobili sa 70 odsto evropskih komponenti
Jedna od najzanimljivijih promena odnosi se na automobilsku industriju.
Prema predloženim pravilima, električni automobili koji se nabavljaju kroz javne nabavke morali bi da budu sklopljeni u Evropskoj uniji, dok bi najmanje 70 odsto vrednosti njihovih komponenti, ne računajući bateriju, moralo da potiče iz EU.
Time Brisel pokušava da zaštiti jedan od najvažnijih evropskih industrijskih sektora u trenutku kada proizvođači iz Kine sve snažnije konkurišu evropskim kompanijama.
Pravila, međutim, ne bi bila ograničena samo na automobile. Komisija želi da podstakne evropsku proizvodnju čelika, cementa, aluminijuma i tehnologija potrebnih za energetsku tranziciju.
Solarni paneli, vetroelektrane i nuklearna tehnologija
Plan obuhvata i solarne panele, vetroelektrane, vodonik i nuklearne tehnologije. Prema aktuelnom predlogu, solarni paneli bi u određenim programima u roku od tri godine morali da budu proizvedeni u EU.
To predstavlja pokušaj da Evropa obnovi proizvodne kapacitete u oblastima u kojima je poslednjih godina postala snažno zavisna od uvoza.
Iza čitave strategije stoji širi problem evropske industrije: visoke cene energije, sporije investicije, konkurencija SAD i Kine i postepeno smanjivanje udela proizvodnje u evropskoj ekonomiji.
Komisija navodi da želi da udeo proizvodnje u BDP-u EU poveća sa 14,3 odsto iz 2024. na 20 odsto do 2035. godine, kao i da novim merama sačuva ili stvori oko 150.000 radnih mesta u ključnim industrijskim sektorima.
Stroža pravila i za velike strane investicije
Posebno zanimljiv deo plana odnosi se na strane kompanije koje žele da grade velike fabrike u Evropi.
Za investicije veće od 100 miliona evra u sektorima kao što su baterije, električna vozila, solarni paneli i kritične sirovine predviđeni su uslovi koji treba da obezbede da veći deo ekonomske koristi ostane u EU.
Među njima su zahtevi koji se odnose na lokalni sadržaj, istraživanje i razvoj, prenos znanja i tehnologije, kao i pravilo prema kojem bi najmanje 50 odsto zaposlenih trebalo da budu radnici iz EU.
To znači da bi stranoj kompaniji bilo teže da jednostavno izgradi fabriku u Evropi, uveze većinu komponenti i tehnologije iz matične zemlje i iskoristi evropske subvencije.
hpgruesen
Britanija već zabrinuta
Koliko bi nova pravila mogla da promene evropsku trgovinu pokazuje reakcija Velike Britanije.
Britanska automobilska industrija strahuje da bi mogla da ostane izvan sistema pogodnosti namenjenih evropskim proizvodima. Trgovina automobilima i komponentama između Velike Britanije i EU vredna je oko 80 milijardi evra godišnje, a britanska industrija je duboko povezana sa proizvodnim lancima kompanija u Uniji.
U aktuelnom modelu „Made in EU“ tretman imaju članice Unije, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška, dok bi druge države mogle da budu uključene u zavisnosti od reciprociteta i budućih dogovora.
Šta ovo može da znači za Srbiju?
Za Srbiju bi razvoj ovog sistema mogao da bude posebno važan zbog velikog broja fabrika koje su deo evropskih proizvodnih lanaca, naročito u automobilskoj, metalskoj i elektroindustriji.
Ključno pitanje biće kako će konačna pravila tretirati komponente proizvedene u Srbiji. Ako se prednost bude striktno vezivala za poreklo iz EU i država koje ispunjavaju određene uslove, proizvođači iz zemalja kandidata mogli bi da se nađu u drugačijem položaju od fabrika unutar Unije.
S druge strane, način na koji će se tretirati partnerske zemlje još je predmet pregovora, pa konačni efekat na Srbiju nije moguće utvrditi dok pravila ne budu usvojena.
Evropa menja industrijsku politiku
Industrial Accelerator Act pokazuje širi zaokret u ekonomskoj politici Evropske unije.
Posle decenija u kojima su niska cena i globalni lanci snabdevanja imali centralnu ulogu, Brisel sve veći značaj pridaje mestu proizvodnje, sigurnosti snabdevanja, tehnološkoj nezavisnosti i očuvanju radnih mesta.
EU istovremeno predlaže i reformu sistema javnih nabavki, tržišta vrednog oko 2,5 biliona evra godišnje, odnosno približno 15 odsto BDP-a Unije. I tu se otvara mogućnost da evropsko poreklo proizvoda postane važniji kriterijum prilikom trošenja javnog novca.
Ako predložena pravila budu usvojena u sadašnjem ili sličnom obliku, oznaka „Made in EU“ mogla bi da postane mnogo više od geografske oznake — postala bi jedan od instrumenata nove evropske industrijske politike.
