ECB procenjuje osnovni scenario inflacije na 2,6 odsto za 2026. godinu, a ekstremni energetski šok može podići inflaciju na 6,3 odsto
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da će brzo i odlučno reagovati ukoliko poskupljenje energenata, izazvano ratom na Bliskom istoku, podstakne značajan rast inflacije u evrozoni. Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je na konferenciji u Frankfurtu da će banka donositi odluke na osnovu prikupljenih podataka o intenzitetu i trajanju šoka na tržištu energenata.
ECB je postavila tri ključna principa za odgovor na energetske šokove: procenu prirode, veličine i trajanja šoka, usmeravanje na rizike a ne samo na osnovnu projekciju, i korišćenje postepenog pristupa u izboru monetarnih mera. Prema oceni Lagard, trenutni šok na tržištu energenata je manji u poređenju sa 2022. godinom, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle rekordne vrednosti nakon početka rata u Ukrajini. Ona je navela da su danas cene prirodnog gasa niže, a makroekonomski okvir stabilniji, sa neutralnom monetarnom i fiskalnom politikom u evrozoni, što doprinosi većoj otpornosti regiona na spoljne udare.
Prema najnovijim projekcijama ECB, inflacija u evrozoni može dostići 2,6 odsto u 2026. godini. Međutim, u ekstremnom scenariju sa dugotrajnim poremećajima u snabdevanju energentima, inflacija bi mogla porasti i do 6,3 odsto. Ove projekcije ukazuju na značaj brzog reagovanja monetarne politike kako bi se sprečilo ukorenjivanje inflatornih pritisaka.
Investiciona banka Goldman Sachs procenjuje da će ECB već u aprilu i junu povećati kamatne stope za po 25 baznih poena, što bi predstavljalo nastavak politike postepenog zaoštravanja u slučaju pogoršanja energetskog šoka. Lagard je naglasila da će ECB donositi odluke u skladu sa analizom trenutnih rizika i dostupnih podataka, prilagođavajući mere situaciji na tržištu.
ECB trenutno smatra da su rizici od većih inflatornih udara niži nego u prethodnim krizama, ali ostaje oprezna i spremna na blagovremene intervencije sa ciljem očuvanja stabilnosti cena u evrozoni.