ECB ističe da bi nagli rast inflacije mogao ostaviti trajne ekonomske posledice u evrozoni, sa mogućim uticajem na očekivanja i ponašanje potrošača
Evropska centralna banka (ECB) upozorila je da bi nagli rast inflacije nakon pandemije mogao imati dugoročne posledice na ekonomiju evrozone, narušavajući poverenje i očekivanja potrošača i preduzeća. Ova ocena dolazi u trenutku kada se region suočava sa posledicama značajnog rasta cena u periodu nakon pandemije COVID-19.
Članica Izvršnog odbora ECB, Isabel Šnabel, istakla je da ekonomski šok izazvan iznenadnim rastom inflacije može ostaviti „ožiljke“ na tržištu rada, investicijama i širem ekonomskom okruženju. Prema njenim rečima, ovakav skok inflacije može promeniti način na koji domaćinstva i preduzeća donose odluke o potrošnji i štednji, kao i njihova dugoročna inflaciona očekivanja.
ECB je u poslednje dve godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku, podižući referentne kamatne stope u pokušaju da obuzda inflaciju, koja je, nakon pandemije, značajno premašila ciljanih 2 odsto godišnje. U izveštaju se navodi da su viši troškovi energenata i poremećaji u lancima snabdevanja dodatno podstakli rast cena širom evrozone.
Isabel Šnabel je naglasila da brzi rast cena može trajno uticati na ponašanje potrošača, jer su domaćinstva postala osetljivija na promene cena osnovnih dobara. „Inflacioni šokovi mogu promeniti očekivanja i dovesti do trajnih promena u ekonomskom ponašanju“, izjavila je Šnabel, upozoravajući da bi posledice mogle trajati i nakon što se inflacija vrati na ciljani nivo.
Ona je takođe istakla da je poverenje u dugoročnu stabilnost cena ključno za održavanje stabilnog ekonomskog rasta. Ako domaćinstva i preduzeća izgube poverenje da će centralna banka održati inflaciju pod kontrolom, to može dovesti do smanjenja investicija i potrošnje, što bi usporilo privredni oporavak.
ECB ostaje posvećena cilju održanja inflacije blizu 2 odsto, ali priznaje da su posledice pandemijskog šoka i dalje prisutne. Iz banke navode da će nastaviti pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i, po potrebi, prilagođavati monetarnu politiku kako bi sprečili ukorenjavanje visokih inflacionih očekivanja.
Ova upozorenja dolaze u trenutku kada evropska privreda pokazuje znake oporavka, ali i dalje ostaje izložena rizicima zbog geopolitičkih tenzija i volatilnosti na energetskom tržištu. ECB je naglasila važnost koordinacije fiskalne i monetarne politike u narednom periodu kako bi se ublažile negativne posledice inflacionih šokova na privredu i građane.