Odbor guvernera EIB izabrao bivšeg ministra finansija Hrvatske, nasleđujući Terezu Červinsku iz Poljske
Evropska investiciona banka (EIB) imenovala je bivšeg ministra finansija Hrvatske, Marka Primorca, za novog potpredsednika ove institucije, potvrđeno je nakon odluke Odbora guvernera EIB. Primorac preuzima funkciju od Tereze Červinske iz Poljske, a na ovu poziciju je nominovan na predlog Vlade Hrvatske.
Odluka o imenovanju doneta je na sednici Odbora guvernera, koji čine 27 ministara finansija država članica Evropske unije. Ova pozicija daje Primorcu važnu ulogu u odlučivanju o strateškim investicijama EIB u regionu i šire u Evropskoj uniji.
Evropska investiciona banka je finansijska institucija Evropske unije osnovana 1958. godine, čija je osnovna uloga finansiranje projekata od strateškog značaja za EU, uključujući infrastrukturu, inovacije, klimatske projekte i razvoj privatnog sektora. EIB je jedan od najvažnijih izvora kapitala za javni i privatni sektor u zemljama članicama.
Marko Primorac je na čelu Ministarstva finansija Hrvatske bio tokom ključnog perioda finansijskih reformi i uvođenja evra kao zvanične valute, što je dodatno istaklo njegovu stručnost u makroekonomskoj i fiskalnoj politici. Njegovo imenovanje ocenjuje se kao potvrda jačanja hrvatske pozicije u evropskim finansijskim institucijama.
Primorac će kao potpredsednik EIB biti odgovoran za nadzor i realizaciju investicionih projekata u više sektora, uključujući infrastrukturu, energetiku i podršku preduzećima, kao i za razvoj novih finansijskih instrumenata namenjenih članicama EU. Očekuje se da će njegova ekspertiza doprineti efikasnijem plasmanu sredstava u projekte od značaja za ekonomski rast i održivi razvoj regiona.
Odbor guvernera EIB ističe da izbor Primorca doprinosi kontinuitetu i stabilnosti u radu banke, posebno u trenutku kada su evropski investicioni prioriteti usmereni na zelenu tranziciju, digitalizaciju i jačanje otpornosti privreda na krize.
Primorac će svoju dužnost obavljati iz sedišta EIB u Luksemburgu, a njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada Evropska unija povećava angažman u finansiranju velikih infrastrukturnih i klimatskih projekata, uz poseban fokus na podršku članicama koje su u procesu ekonomskog oporavka.
