Više od 35% investitora spremno da promeni banku radi naprednijih kripto usluga, Španija prednjači sa 40%
Evropske banke suočavaju se sa sve većim rizikom od gubitka klijenata u korist konkurenata koji nude naprednije i sigurnije kripto usluge, pokazuju podaci iz najnovijeg istraživanja Boerse Stuttgart Digital. U anketi sprovedenoj u Nemačkoj, Italiji, Španiji i Francuskoj tokom perioda od avgusta 2025. do januara 2026. godine, čak 35% ispitanika navelo je da bi razmotrilo promenu banke ukoliko bi druga institucija ponudila bolje mogućnosti za ulaganje u digitalne valute. Najviša stopa spremnosti za prelazak zabeležena je u Španiji (40%), dok je u Italiji iznosila 35%, Francuskoj 33%, a Nemačkoj 29%.
Udeo investitora koji već poseduju digitalnu imovinu iznosi oko 25%, pri čemu Španija prednjači sa skoro 28%. I pored rasta vlasništva nad kriptovalutama, većina ispitanika i dalje se oseća nedovoljno informisano – više od 60% tvrdi da nema dovoljno znanja o ovoj klasi imovine, dok čak 69% smatra da je kripto tržište previše kompleksno. Pitanje regulative ostaje ključno, jer 76% anketiranih vidi digitalnu imovinu kao nedovoljno regulisanu i shodno tome rizičnu.
Tradicionalne banke ipak zadržavaju prednost u poverenju – investitori su više nego dvostruko skloniji da kripto usluge koriste kod svoje primarne banke nego kod specijalizovanih platformi. Istraživanje pokazuje i da gotovo svaki peti investitor očekuje da će njegova banka u naredne tri godine omogućiti pristup kriptovalutama, što ukazuje na prelazak digitalne imovine iz nišnog domena u standardnu ponudu maloprodajnog bankarstva.
Regulativa Evropske unije, posebno okvir MiCA, počinje da menja tržišni pejzaž. Ovaj okvir harmonizuje pravila za pružaoce kripto usluga na nivou EU, uvodeći dozvole, zaštitu potrošača i operativne standarde. Prema anketi, gotovo polovina ispitanika navodi da takva regulativa povećava njihovo poverenje u digitalnu imovinu, što može dodatno ubrzati usvajanje kriptovaluta u regionu. Iako su pojedine banke i fintech kompanije već ponudile trgovinu ili čuvanje digitalne imovine, veliki deo tradicionalnih institucija nastavlja sa opreznim pristupom, ograničavajući izloženost.
Za domaće investitore u Srbiji, i dalje važi da kripto tržište nije regulisano na isti način kao u EU, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%. Za poređenje, Belex15 indeks zabeležio je rast od 0,8% na 3.456 poena tokom istog perioda, dok kripto tržište u Evropi beleži sve veće interesovanje klijenata za sigurnim i regulisanim pristupom digitalnim valutama.