Evropska komisija zahteva vremenski ograničene mere dok cene energenata rastu usled geopolitičke nestabilnosti
Evropska komisija pozvala je države članice Evropske unije da pažljivo ograniče državnu potrošnju za ublažavanje posledica rasta cena energenata, upozoravajući da bi energetski šok uzrokovan konfliktima na Bliskom istoku mogao dovesti do značajnih fiskalnih izazova za nacionalne budžete. Prema navodima zvaničnika, Komisija insistira da predložene subvencije, smanjenja poreza i ograničenja cena budu striktno vremenski ograničene i ciljane samo na najugroženije grupe stanovništva i privrede.
U razgovorima sa državama članicama, Evropska komisija je posebno naglasila potrebu da se fiskalne intervencije ne pretvore u trajne rashode, jer bi to moglo dodatno da pogorša javne finansije i izazove dugoročne probleme sa solventnošću. Izvori upoznati sa diskusijama ističu da je cilj mera sprečavanje prelaska trenutne energetske krize u širu fiskalnu krizu na nivou Unije.
Trenutno, vlade širom Evrope razmatraju različite modele podrške domaćinstvima i industriji, dok rast cena energenata značajno opterećuje javne finansije. Komisija je naglasila da je važno izbeći nekontrolisano povećanje javnog duga, posebno u zemljama sa već visokim nivoom budžetskog deficita. U fokusu su subvencije za gas, električnu energiju i gorivo, kao i privremena smanjenja poreza na energente, ali je preporuka da se svi programi ograniče na jasno definisane periode i korisničke grupe.
Prema izvorima iz evropskih institucija, rasprava o fiskalnom odgovoru na energetski šok pojačana je nakon što su analitičari upozorili da bi sukob na Bliskom istoku mogao dodatno destabilizovati tržišta sirovina, što može uzrokovati dalji rast cena nafte i gasa. To bi, prema oceni stručnjaka, moglo povećati pritisak na nacionalne budžete i fiskalnu stabilnost.
Evropska komisija predlaže da se, umesto univerzalnih olakšica, uvedu precizno ciljani programi koji će podržati najranjivije potrošače i preduzeća, uz jasnu strategiju povlačenja tih mera čim se tržišni uslovi stabilizuju. Zvaničnici upozoravaju da bi trajne fiskalne intervencije mogle izazvati dodatne poremećaje na tržištu i dugoročno ugroziti makroekonomsku stabilnost Unije.
Stručnjaci ističu da je u trenutnim okolnostima neophodno održati ravnotežu između zaštite stanovništva od visokih cena energenata i očuvanja fiskalne discipline, kako bi se izbegao najgori scenario prelivanja energetske krize na celokupni ekonomski sistem EU.