Grčka uvozi 36 odsto energenata sa Bliskog istoka, Srbija 29 odsto, dok Italija i Albanija imaju udeo od 22 odsto
Evropske zemlje nisu među najvećim uvoznicima nafte i gasa iz Persijskog zaliva, prema najnovijim podacima o energetskom snabdevanju u 2024. godini. Grčka iz regiona Bliskog istoka uvozi 36 odsto nafte i gasa, dok Litvanija i Poljska beleže po oko 30 odsto. Srbija ostvaruje uvoz od 29 odsto iz ovog regiona. Italija i Albanija su prošle godine uvezle po 22 odsto energenata iz zemalja Persijskog zaliva, dok je Francuska zabeležila udeo od 18 odsto. Holandija uvozi oko 10 odsto, dok su Španija, Rumunija i Nemačka ispod tog nivoa.
Na dnu evropske tabele nalaze se Estonija i Severna Makedonija sa po dva odsto uvoza iz Persijskog zaliva, dok Hrvatska i Švajcarska imaju po jedan odsto, a Bosna i Hercegovina i Slovačka manje od jedan odsto ukupnog uvoza energenata iz ovog regiona.
Prema ekonomskim analizama, zavisnost od nafte i gasa iz Kuvajta, Iraka, Bahreina, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije izračunata je na osnovu udela u ukupnom uvozu izraženom u dolarima. Podaci pokazuju da su azijske zemlje mnogo više zavisne od energenata koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Pakistan ostvaruje 81 odsto uvoza energenata iz regiona Ormuskog zaliva, Japan 57 odsto, Tajland 56 odsto, dok Južna Koreja ima udeo od 55 odsto. Indija polovinu svojih energenata uvozi iz ovog regiona.
Na afričkom kontinentu, Sejšeli su do sada 98 odsto energije uvozili iz Persijskog zaliva. Mauritanija beleži udeo od 76 odsto, dok bliskoistočna nafta ima značajnu ulogu i u Ugandi, na Mauricijusu i u Keniji. Nasuprot tome, Nigerija, koja je bogata naftom, ima samo 12 odsto uvoza energenata iz zalivskih zemalja.
Ako kriza u regionu potraje, afričke zemlje bi mogle da se suoče ne samo sa nestašicom nafte, već i sa smanjenom dostupnošću veštačkog đubriva, s obzirom na to da zemlje Persijskog zaliva dominiraju u proizvodnji poljoprivrednih hemikalija zbog obilja energenata. Za razliku od azijskih i afričkih zemalja, američki kontinent ima najmanju zavisnost od bliskoistočnih energenata zahvaljujući razvijenoj sopstvenoj infrastrukturi.
Source: https://biznis.rs/vesti/svet/evropa-nije-mnogo-zavisna-od-nafte-i-gasa-iz-persijskog-zaliva/
