Demografske promene i rastući troškovi predstavljaju pritisak na održivost penzionih fondova u državama Evropske unije
Evropski penzioni sistemi nalaze se pred značajnom prekretnicom usled demografskih promena i sve većeg broja starijih građana, pokazali su rezultati EU projekta „FutuRes“. Analiza podvlači sve veći jaz između broja radno sposobnih i penzionera, što stavlja pod pritisak dugoročnu održivost javnih penzionih fondova u čitavoj Evropskoj uniji.
Prema ključnim nalazima projekta, evropske zemlje suočene su sa kontinuiranim rastom troškova za penzije, dok istovremeno radna populacija stagnira ili opada. Ova disproporcija dodatno komplikuje finansiranje penzionih sistema koji uglavnom funkcionišu po principu međugeneracijske solidarnosti, gde trenutni zaposleni finansiraju penzije sadašnjih korisnika.
U analizi su istaknuti podaci o prosečnoj starosti stanovništva, koja se neprestano povećava, dok prosečan vek trajanja života raste, produžavajući period tokom kojeg penzije moraju biti isplaćivane. Više zemalja članica EU već je pristupilo reformama – među merama su podizanje starosne granice za odlazak u penziju, promene načina obračuna i indeksacije penzija, kao i uvođenje mešovitih modela finansiranja kroz kombinaciju javnih i privatnih fondova.
Projekat „FutuRes“ ukazuje i na rastuće razlike u adekvatnosti i pokrivenosti penzija među državama članicama. Neke zemlje uspešno održavaju visoku stopu zamene (odnos prosečne penzije u odnosu na poslednju zaradu), dok druge beleže pad, što može ugroziti životni standard starije populacije.
Pored ekonomske održivosti, naglašeno je da penzioni sistemi igraju važnu socijalnu ulogu u prevenciji siromaštva starijih građana. Zbog toga je, prema zaključcima projekta, neophodno dalje unapređenje regulative i jačanje transparentnosti upravljanja fondovima.
Analiza EU projekta „FutuRes“ preporučuje da evropske zemlje nastave sa reformama koje će osigurati dugoročnu finansijsku stabilnost penzionih sistema, uz očuvanje principa socijalne sigurnosti za sve generacije.
