Uvoz lekova i medicinskih sredstava nadmašuje domaću proizvodnju, rastući deficit ističe zavisnost Srbije u nestabilnim geopolitičkim uslovima
Farmaceutska industrija predstavljala je drugu najveću stavku u strukturi uvoza Srbije u poslednjem izveštajnom periodu, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na značajnu zavisnost tržišta Srbije od uvoza lekova i medicinskih sredstava, što se pokazuje posebno rizičnim u aktuelnoj „pomahnitaloj“ geopolitičkoj situaciji.
Dok su energetske teme i pitanje bezbednosti snabdevanja naftom u žiži javnosti, moguća kriza u snabdevanju lekovima ostaje u senci, iako deficit u ovom sektoru kontinuirano raste. Prema podacima iz industrije, potražnja za uvezenim farmaceutskim proizvodima značajno premašuje domaće kapacitete, dok domaća proizvodnja zaostaje, što direktno utiče na ukupni spoljnotrgovinski saldo Srbije.
Sa deficitom koji je iznosio više od 1,16 milijardi evra, farmaceutski sektor nadmašuje gotovo sve druge uvozne grane osim energetike. Ovakva struktura uvoza čini domaće tržište izuzetno osetljivim na globalne poremećaje, promene cena i logističke izazove, a posebno na potencijalna ograničenja izvoza iz zemalja proizvođača.
Iako se u javnosti uglavnom diskutuje o energetskim izazovima, eksperti iz industrije upozoravaju da bi poremećaji u lancima snabdevanja lekovima mogli imati ozbiljne posledice po zdravstveni sistem i stanovništvo. Zavisnost od uvoza dodatno komplikuje mogućnost brzog odgovora na eventualne globalne krize ili poremećaje na tržištu medicinskih sredstava.
U situaciji kada su geopolitičke tenzije na visokom nivou, pitanje farmaceutske nezavisnosti postaje sve značajnije za ekonomske i zdravstvene politike. Aktuelni deficit ukazuje na potrebu za snažnijom podrškom domaćoj proizvodnji i investicijama u farmaceutski sektor, kako bi se smanjila izloženost Srbije spoljnim rizicima i obezbedila stabilnost snabdevanja ključnim medicinskim proizvodima.