Kurs filipinskog peza oslabio sa 15,6 na 16,17 prema dirhamu u martu, inflacija ubrzava dok rast usporava
Filipinski pezo zabeležio je značajan pad vrednosti u odnosu na UAE dirham, dostigavši kurs od 16,17 pezosa za jedan dirham 9. marta, prema najnovijim podacima. Tokom februara, kurs se kretao oko 15,6 pezosa za dirham, a kroz prvu nedelju marta vrednost je nastavila da slabi – od 15,8 početkom meseca, do 15,99 pezosa 7. i 8. marta, pre nego što je 9. marta dostignut novi višemesečni minimum. Ovaj trend je pogodovao filipinskim radnicima u UAE, koji sada doznakama porodicama šalju veću protivvrednost u lokalnoj valuti.
Slabljenje peza posledica je kombinacije globalnih ekonomskih pritisaka, među kojima se ističu rast cena energenata i inflaciona očekivanja. Zbog vezanosti dirhama za američki dolar, jačanje dolara dodatno utiče na pad peza. Prema zvaničnoj izjavi guvernera centralne banke Filipina, Eli Remolone, nagli rast cena nafte mogao bi da gurne inflaciju iznad ciljanog koridora od 2 do 4 odsto. „Moguće je da ćemo pri ceni od 100 dolara za barel premašiti našu toleranciju za inflaciju“, upozorio je Remolona, navodeći da bi u tom slučaju centralna banka morala da reaguje monetarnim merama.
Cena sirove nafte već je porasla oko 10 odsto nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku, što centralna banka još uvek smatra upravljivim, ali bi dalji rast mogao imati šire posledice na ekonomiju Filipina – pre svega kroz poskupljenje transporta, hrane i uvozne robe.
Inflacija u Filipinima u februaru je ubrzala na 2,4 odsto, što je najbrži rast potrošačkih cena u poslednjih godinu dana, ali i dalje unutar ciljanog opsega centralne banke. Ipak, analitičari upozoravaju da bi nastavak poremećaja na globalnom tržištu energenata mogao dodatno ubrzati inflaciju u narednim mesecima.
Sa druge strane, ekonomski rast je usporio – u četvrtom kvartalu zabeležen je rast od oko 3 odsto, značajno ispod potencijala koji se procenjuje između 5,5 i 6 odsto. Prema oceni centralne banke, slabiji rast i niska poslovna i potrošačka očekivanja mogu stvoriti „začarani krug“, gde usporavanje privrede dodatno snižava optimizam na tržištu.
Od avgusta 2024. godine, centralna banka je snizila ključnu kamatnu stopu za ukupno 225 baznih poena, ali poručuje da bi dalji rast inflacionih pritisaka mogao zaustaviti ciklus popuštanja monetarne politike.
Pomeranja kursa i ekonomskih pokazatelja pažljivo prate i filipinske porodice koje zavise od doznaka iz UAE, budući da jačanje dirhama direktno povećava njihovu kupovnu moć na domaćem tržištu.