Centralna banka Filipina drži kamatnu stopu na 4,25 odsto dok inflacija dostiže 5,1 odsto, rastu troškovi goriva i uvoza
Filipinski pezo oslabio je na istorijski minimum, pri čemu je jedan dirham iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vredeo 16,48 pezosa u petak u 12:25 po lokalnom vremenu, pokazuju zvanični podaci sa deviznog tržišta. Ova devalvacija povećava pritisak na filipinska domaćinstva i iseljenike, naročito zbog paralelnog rasta globalnih cena nafte i inflacije.
Tokom prethodne sedmice valuta je beležila kontinuiran pad u uskom rasponu, a volatilnost je ostala ograničena, uprkos povećanom pritisku na ekonomiju. Slabljenje pezosa povezano je sa rastućom inflacijom i usporavanjem privrednog rasta, što je posledica poremećaja na globalnim energetskim tržištima i snažnog rasta cena goriva na Filipinima. Troškovi goriva u zemlji udvostručili su se u poslednjih mesec dana, što je direktna posledica zavisnosti Filipina od uvoza i aktuelnih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Centralna banka Filipina (Bangko Sentral ng Pilipinas) povećala je projekciju prosečne godišnje inflacije na 5,1 odsto, što premašuje prethodnu procenu i ciljani opseg od 2 do 4 odsto. Više cene uvoza i očekivanja rasta inflacije negativno utiču na kurs pezosa i sentiment na tržištu.
Uprkos višoj inflaciji, centralna banka je na vanrednoj sednici odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 4,25 odsto, što je iznenadilo deo ekonomista. Guverner Eli Remolona naglasio je da trenutni inflatorni pritisci pre svega proizlaze iz šokova u snabdevanju, a ne iz povećane tražnje, ograničavajući tako efekat dodatnog zaoštravanja monetarne politike. “Normalno, sa ovakvom inflacijom, povećali bismo kamate, ali rastući troškovi dolaze iz ponude, ne potrošnje”, izjavio je Remolona.
Ekonomija Filipina usporila je značajno, s rastom BDP-a od 4,4 odsto u 2025. godini, što je najniži nivo od pandemije. Centralna banka smatra da bi povećanje kamata dodatno usporilo privrednu aktivnost i odložilo oporavak. Istovremeno, ostaje otvorena mogućnost zaoštravanja monetarne politike ukoliko dođe do novih poremećaja i daljeg rasta cena nafte.
Odluka centralne banke da ne menja kamatnu stopu tumači se kao pokušaj smirivanja tržišta i naglašavanja praćenja rizika. Slabiji pezo povećava rizik od dodatnog rasta uvoznih cena i dodatno opterećuje domaćinstva. Sledeća redovna sednica centralne banke zakazana je za 23. april, kada će se ponovo procenjivati odnos između inflacije i privrednog rasta, a kretanje pezosa u narednim nedeljama zavisiće od globalnih cena energenata i geopolitičkih faktora.
