Međunarodna agencija za energiju upozorava na poremećaj snabdevanja energijom bez presedana, veći uticaj nego prethodne energetske krize
Međunarodna agencija za energiju (IEA) ocenila je da je aktuelna kriza na tržištu nafte i gasa, izazvana blokadom Ormuškog tesnaca, ozbiljnija od energetskih poremećaja iz 1973, 1979. i 2022. godine zajedno. Ovu procenu izneo je Fatih Birol, čelnik IEA, ističući da svet do sada nije iskusio poremećaj snabdevanja energijom ovakvih razmera.
U intervjuu za francuski list, Birol je naglasio da trenutna situacija prevazilazi sve prethodne krize po obimu i intenzitetu uticaja na globalno tržište energenata. Ormuški tesnac, kao ključna tačka za transport nafte i gasa sa Bliskog istoka, predstavlja strateški prolaz kroz koji se transportuje značajan deo svetskih zaliha energenata. Prekid ili ograničenje prometa kroz ovaj tesnac ima direktan uticaj na cene i dostupnost nafte i gasa na međunarodnim tržištima.
U poređenju sa poznatim energetskim krizama iz 1973. i 1979. godine, kada su skokovi cena i nestašice energenata izazvali globalne recesije i značajne promene u energetskim politikama mnogih država, aktuelna blokada ima potencijalno veće posledice na stabilnost snabdevanja. Kriza iz 2022. godine, izazvana geopolitičkim tenzijama, takođe je imala snažan efekat, ali trenutna situacija, prema oceni IEA, nadmašuje te događaje.
Fatih Birol je izjavio: “Svet nikada nije doživeo poremećaj snabdevanja energijom ovakvih razmera”, ukazujući na to da bi posledice mogle biti dugoročne, kako za ekonomije zavisne od uvoza energenata, tako i za globalnu privredu u celini.
Ovakva situacija dodatno komplikuje energetske i ekonomske politike država koje su već suočene sa izazovima tranzicije ka zelenoj energiji, inflatornim pritiscima i potrebom za stabilnim snabdevanjem. Analitičari upozoravaju da bi produžena blokada Ormuškog tesnaca mogla uzrokovati porast cena nafte i gasa, smanjenje dostupnosti ovih sirovina i potencijalno izazvati novu recesiju u pojedinim regionima.
IEA apeluje na međunarodnu saradnju i koordinaciju kako bi se ublažile posledice krize i obezbedila sigurnost snabdevanja energijom, ali i podseća na važnost dugoročnih ulaganja u alternativne izvore energije i diversifikaciju energetskog portfolija.
