Zatvaranje transportnog koridora izazvalo dnevni manjak od 15 miliona barela, države uvode mere štednje energije radi ublažavanja krize
Sukob sa Iranom i gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, ključnog izlaza iz Persijskog zaliva kroz koji se transportuje oko 20 odsto svetske nafte, izazvali su jedan od najvećih poremećaja na globalnom tržištu nafte, prema oceni Međunarodne agencije za energiju. Kao odgovor, brojne države su uvele vanredne mere za smanjenje potrošnje energije i goriva, pokušavajući da ublaže posledice krize.
Prema dostupnim podacima, Teheran je blokirao skoro sav promet brodova kroz Ormuski moreuz, što je prouzrokovalo ozbiljan poremećaj u lancima snabdevanja. Posledično, globalna cena sirove nafte porasla je iznad 100 dolara po barelu, što je značajno više u odnosu na nivo od oko 67 dolara po barelu pre eskalacije sukoba. Dnevni manjak u snabdevanju procenjuje se na oko 15 miliona barela.
U cilju ublažavanja energetskih šokova, pojedine države su odlučile da ugase svetleće reklame, ograniče rad klima uređaja i privremeno zatvore škole, čime nastoje da smanje potrošnju struje i goriva. Ove mere reflektuju ozbiljnost trenutne situacije na svetskom tržištu nafte i hitnu potrebu za racionalizacijom potrošnje energije.
Analitičari ističu da je poremećaj uzrokovan blokadom Ormuskog moreuza istorijski bez presedana po obimu, s obzirom da je kroz taj prolaz transportovana petina globalnih naftnih količina. Prekid ovakvog obima direktno se odrazio na globalnu ekonomsku stabilnost, rast cena energenata i lančano povećanje troškova u sektoru transporta, industrije i poljoprivrede.
Međunarodna agencija za energiju navodi da je ovo najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji svetskog naftnog tržišta, s obzirom na količinu nafte i đubriva koja je blokirana. Upozoravaju da bi produžena blokada mogla dovesti do dodatnih restriktivnih mera u energetskom sektoru, kao i do povećanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou.
U takvim okolnostima, privrede širom sveta suočavaju se sa izazovima u održavanju stabilnosti snabdevanja i zaštite domaćinstava i privrednih subjekata od posledica rasta cena goriva. Najavljene mere štednje predstavljaju kratkoročni odgovor, dok se dugoročna rešenja traže u diversifikaciji izvora energije i jačanju energetskih rezervi.
