Zemlje sa snažnijom ekonomijom obezbeđuju veće zalihe nafte i goriva, dok siromašnije ekonomije trpe nestašice i rast cena
Globalni skok cena energenata, prema najnovijim analizama, rezultat je ne samo poremećaja u snabdevanju izazvanih ratom u Iranu, već i intenziviranog skladištenja nafte i goriva od strane vlada, kompanija i trgovaca usled rastuće neizvesnosti na tržištu. Prema izveštaju, sukob na Bliskom istoku onemogućio je normalne isporuke iz Persijskog zaliva, što je dovelo do toga da razvijene ekonomije poput Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja, Kine i Japana izdvajaju veća sredstva ne bi li obezbedile dovoljno energenata za svoje potrebe.
U isto vreme, ekonomski slabije razvijene države, naročito iz Azije, podsaharske Afrike i Latinske Amerike, suočavaju se sa otežanim pristupom energentima i značajnim poskupljenjima. Takva dinamika, prema mišljenju pojedinih ekonomista, podseća na tzv. “hoarding” – gomilanje zaliha iz straha od nestašica, što dodatno pogoršava situaciju na tržištu.
Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Međunarodna agencija za energiju nedavno su u zajedničkoj izjavi apelovali na zemlje da izbegavaju gomilanje zaliha i uvođenje izvoznih ograničenja, naglašavajući da bi takve mere mogle dodatno produbiti već postojeći šok na svetskom tržištu energenata. Kristalina Georgieva, izvršna direktorka MMF-a, poručila je da je u ovoj situaciji ključno “ne nanositi štetu”.
Esvar Prasad, stručnjak za međunarodnu trgovinu sa Univerziteta Kornel, istakao je da se svet ponovo suočava sa neočekivanim šokom, u kojem svaka država pokušava da zaštiti sopstvene interese, umesto da se traže zajednička rešenja. “Svaka zemlja ulazi u režim preživljavanja”, ocenio je Prasad.
Strah od nestašica tera vlade i kompanije da kupuju više energenata nego što im je trenutno potrebno, što dodatno podiže cene i produbljuje neravnotežu između bogatijih i siromašnijih zemalja. MMF i ostale međunarodne institucije naglašavaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao imati dugoročne posledice po globalnu ekonomsku stabilnost, posebno za zemlje koje su najosetljivije na poremećaje u snabdevanju energentima.
