Potrošnja porasla 5 odsto u odnosu na prošlogodišnju uskršnju nedelju, dok je inflacija uticala na smanjenje broja transakcija
Građani Hrvatske su u nedelji uoči Uskrsa ove godine ostvarili ukupnu potrošnju od gotovo 713 miliona evra, što predstavlja rast od 5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave Republike Hrvatske. Ovaj podatak ukazuje na nastavak rasta potrošnje tokom prazničnih dana, ali istovremeno otkriva i značajne promene u obrascima potrošnje stanovništva.
Prema zvaničnim podacima, iako je zabeležen porast ukupne vrednosti potrošnje, broj fiskalizovanih računa u istom periodu je znatno smanjen. Ova pojava sugeriše da su potrošači, suočeni sa visokom inflacijom, plaćali više za iste ili slične proizvode u odnosu na prethodnu godinu, dok je deo stanovništva bio primoran da smanji obim kupovine.
Rast potrošnje tokom praznika deo je šireg trenda u hrvatskoj maloprodaji, ali ovakav rezultat se u velikoj meri može pripisati rastu cena osnovnih proizvoda i inflatornim pritiscima koji su prisutni tokom cele godine. Smanjenje broja fiskalizovanih računa pokazuje da je inflacija dovela do više iznosa po transakciji, ali i da deo građana sve teže održava prethodni nivo potrošnje.
Analiza fiskalizovanih računa tokom uskršnje nedelje ukazuje da su, uprkos ukupnom rastu potrošnje, kupci bili oprezniji prilikom kupovine i češće birali osnovne artikle. Kupovna moć građana je pod pritiskom, što se ogleda u manjem broju transakcija, odnosno smanjenju učestalosti kupovine tokom praznika.
Zvučni rast potrošnje od 713 miliona evra ima dvostruku implikaciju: s jedne strane potvrđuje visoku potrošnju tokom praznika, dok s druge strane signalizira rastuće izazove za domaćinstva usled inflacije i smanjene realne kupovne moći. Očekuje se da će ovakvi trendovi nastaviti da utiču na maloprodajni sektor i u narednim prazničnim sezonama.
Prema ekonomskim analizama, ukoliko inflatorni pritisci potraju, stanovništvo bi moglo nastaviti da menja potrošačke navike, fokusirajući se na osnovne proizvode i smanjujući učestalost kupovine, što bi moglo imati dugoročne posledice po trgovinski sektor u Hrvatskoj.
