Tridesetogodišnji kredit sa fiksnom kamatom dostigao najviši nivo od 2022. godine, dok cena nafte prelazi 100 dolara zbog rata u Iranu
Tržište nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama suočava se sa novim pritiscima nakon što su kamatne stope na hipotekarne kredite sa fiksnom ratom za 30 godina porasle na 5,98 odsto, a za 15 godina na 5,50 odsto, prema podacima objavljenim 8. marta. U pitanju je rast od 17 baznih poena u poređenju sa nivoom od 5,75 do 5,87 odsto zabeleženim samo nedelju dana ranije. Ovaj nagli skok dolazi u trenutku kada su cene nafte premašile 100 dolara po barelu prvi put od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Glavni uzrok poremećaja na tržištu je rat na Bliskom istoku, odnosno američko-izraelska vojna kampanja protiv Irana, koja je dovela do zatvaranja Ormuzskog moreuza – strateški važnog prolaza kroz koji se transportuje 20 odsto svetske ponude nafte. Iran je zapretio napadima na svaki tanker koji pokuša da prođe, što je dovelo do zastoja u saobraćaju i naglog rasta cena sirove nafte. Prema izveštajima, cene su u jednom trenutku dostigle i 110 dolara po barelu.
Ovaj rast cene sirove nafte direktno je uticao i na maloprodajne cene goriva u SAD, gde je prosečna cena benzina porasla na 3,45 dolara po galonu, što je 47 centi više nego prethodne nedelje. Situacija na tržištima kapitala takođe je pogoršana – fjučersi na Dow indeks pali su oko 900 poena (1,9 odsto), S&P 500 indeks izgubio je 1,9 odsto, dok je Nasdaq 100 pao za oko 2,3 odsto.
Pored geopolitičkih tenzija, tržište je dodatno uzdrmano objavom podataka o zapošljavanju. Američki Biro za statistiku rada saopštio je da je u februaru u SAD izgubljeno 92.000 radnih mesta, iako su ekonomisti očekivali rast od 59.000. Stopa nezaposlenosti porasla je na 4,4 odsto, a revidirani podaci za decembar pokazuju da je umesto ranije prijavljenih 48.000 novih radnih mesta zapravo izgubljeno 17.000. Najveći pad zabeležen je u zdravstvu (28.000 radnih mesta, delom zbog štrajka medicinskih sestara u Kaiser Permanente), proizvodnji (12.000) i saveznim službama (10.000), pri čemu je od oktobra 2024. otpušteno ukupno 330.000 zaposlenih u federalnoj administraciji, što je 11 odsto radne snage.
U standardnim okolnostima, ovakvi podaci o gubitku radnih mesta i rastu nezaposlenosti bili bi signal za Federalne rezerve da razmotre smanjenje referentne kamatne stope. Međutim, zbog inflatornih pritisaka izazvanih rastom cena energenata, centralna banka SAD nalazi se pred izazovom da izbalansira podršku ekonomiji i borbu protiv inflacije pred sastanak zakazan za 17. mart.
Analitičari procenjuju da dalji tok kamatne politike u SAD zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku i stabilizacije tržišta rada, uz rizik da bi produžene geopolitičke tenzije mogle dodatno pogoršati inflaciju i usporiti privredni oporavak.