Rast cena nafte i uporno visoke kamatne stope menjaju tokove na globalnim tržištima, dok zlato oscilira oko 4.800 dolara po unci
Globalna finansijska tržišta ulaze u novu fazu neizvesnosti usled napetosti oko Hormuškog moreuza, ključnog energetskog koridora kroz koji prolazi oko 30% tečnog prirodnog gasa i blizu 30% azotnih đubriva, pokazuju analize iz aprila 2026. godine. Ova ruta je od strateške važnosti za isporuku nafte i drugih sirovina, a svaki poremećaj ima globalne posledice na cene energenata, hrane i industrijskih materijala.
Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije Tavex, malo je verovatno da će Hormuški moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu. Hristov navodi da Iran ima veće izglede da preuzme kontrolu nad moreuzom, dok su interesi Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela suštinski različiti, što produžava trajanje trenutne krize i pojačava ekonomski uticaj na svetska tržišta.
Hristov dalje ističe da je priroda ovog sukoba pre svega ekonomska, jer blokada Hormuškog moreuza utiče na tokove energenata i sirovina širom sveta. Tržišna nestabilnost već je dovela do rasta cena nafte, što podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme. Taj pritisak se direktno odražava na cene imovine širom finansijskih tržišta.
U okruženju produžene neizvesnosti, plemeniti metali beleže složena kretanja. Cena investicionog zlata trenutno oscilira oko 4.800 dolara po unci, ali ostaje pod pritiskom jačeg američkog dolara i povišenih prinosa na obveznice. Tržište više ne reaguje isključivo na tražnju za sigurnošću, već na širi skup makroekonomskih faktora. Srebro beleži sličan, ali još volatilniji trend zbog veće zavisnosti od industrijske potrošnje.
Na tržištima fizičkog zlata, posebno u Indiji, tradicionalna tražnja za zlatnim nakitom slabi zbog visoke cene, dok interesovanje za investicione proizvode poput poluga i kovanica ostaje stabilno. Potrošači se okreću manjim, ali učestalijim kupovinama, što ukazuje na promenu prioriteta sa potrošnje na dugoročno očuvanje vrednosti.
Sve u svemu, globalna tržišta postaju manje reaktivna na pojedinačne događaje, dok geopolitika, energetski tokovi i monetarna politika zajedno određuju pravac. Plemeniti metali ne gube na važnosti, ali njihova uloga prelazi iz kratkoročne zaštite u strateški instrument u produženoj ekonomskoj neizvesnosti.
Source: https://bif.rs/2026/04/hormuski-moreuz-menja-globalna-trzista/
