Domaća proizvodnja pokriva samo šestinu potreba, ostatak se uvozi iz Azerbejdžana i Kazahstana
Hrvatska trenutno raspolaže strateškim zalihama nafte dovoljnim za pokrivanje perioda od tri meseca, pokazuju podaci nadležnih agencija. Iako zemlja godišnje proizvede oko 500.000 tona nafte, ta količina zadovoljava samo jednu šestinu ukupnih potreba domaće privrede i građana, što jasno ukazuje na visok stepen zavisnosti od uvoza energenata.
Domaća proizvodnja nafte u Hrvatskoj nije dovoljna da podmiri potrošnju, pa se značajan deo potrebne sirovine obezbeđuje uvozom. Prema dostupnim analizama, najveći deo nafte Hrvatska uvozi iz Azerbejdžana i Kazahstana, dok deo količina povremeno dolazi i iz afričkih država. Ovakva struktura snabdevanja znači da je tržišna stabilnost i bezbednost snabdevanja u velikoj meri uslovljena međunarodnim odnosima i kretanjima cena na svetskim tržištima.
Analiza domaćeg tržišta energetike potvrđuje da je diverzifikacija izvora snabdevanja presudna za energetsku bezbednost Hrvatske. S obzirom na ograničene domaće resurse, zemlja je primorana da kontinuirano unapređuje logističke i skladišne kapacitete kako bi zadržala preporučeni nivo strateških zaliha.
Prema podacima relevantnih agencija, ukupna godišnja proizvodnja od 500.000 tona nafte predstavlja tek mali deo ukupnih potreba, što dodatno podvlači potrebu za stabilnim i pouzdanim međunarodnim partnerstvima. Uvoz iz Azerbejdžana i Kazahstana pokazao se kao ključan za održavanje kontinuiteta snabdevanja, dok dodatne količine iz afričkih zemalja obezbeđuju fleksibilnost u slučaju poremećaja na tržištu.
Širi kontekst ukazuje na to da će Hrvatska i u narednom periodu zavisiti od uvoza nafte, sve dok se ne razviju alternativni izvori energije ili značajno ne poveća domaća proizvodnja. Održavanje strateških zaliha na visokom nivou ostaje jedan od osnovnih instrumenata za očuvanje energetske stabilnosti zemlje.
