Kreditni rejting zemlje podignut sa A- na A, ali predsednik upozorava da je cena zaduživanja ključna za ekonomsku politiku
Hrvatska je unapredila svoj kreditni rejting sa A- na A tokom marta 2026. godine, što se smatra važnim signalom za međunarodne investitore i bankarske institucije. Iako je povećanje rejtinga tradicionalno povezano sa povoljnijim uslovima zaduživanja, predsednik Hrvatske Zoran Milanović naglasio je da sam kreditni rejting nije presudan ekonomski pokazatelj, već da je od suštinskog značaja po kojoj kamatnoj stopi država može da se zadužuje na finansijskim tržištima.
U obraćanju javnosti, Milanović je naveo da se nekada na kreditni rejting gledalo sa više pažnje nego što je to danas slučaj, ističući da visoki rejting ne mora nužno da donese niže kamatne stope. “To će za neke ponovo biti ‘fetiš’, ali taj rejting sam po sebi ne znači mnogo. Važno je kako se zadužujete i po kojoj kamatnoj stopi. Možete imati rejting AAA, a da kamate budu šest odsto, ili rejting BB, a da kamate budu tri odsto”, izjavio je Milanović.
Predsednik je podsetio i na istorijski kontekst, ističući da su kamatne stope na hrvatski državni dug tokom 2015. i 2016. godine bile najniže do tada, te da su nakon promene vlasti dodatno padale. Ovaj trend ukazuje na važnost povoljnih makroekonomskih uslova i globalnog tržišnog sentimenta za troškove zaduživanja, nezavisno od samog kreditnog rejtinga.
Analitičari ocenjuju da podizanje kreditnog rejtinga može olakšati pristup međunarodnim finansijskim izvorima i privući nove investitore, ali da su realni troškovi zaduživanja određeni širim uslovima na tržištu kapitala. Milanovićeva izjava ukazuje na potrebu da se pored formalnih ocena kreditnih agencija, pažnja usmeri i na konkretne ekonomske parametre i tržišne okolnosti.
Očekuje se da će unapređeni rejting doprineti daljoj stabilizaciji javnih finansija Hrvatske, ali i poboljšati uslove za buduća zaduživanja, pod uslovom da se globalne kamatne stope i dalje kreću u povoljnom smeru. Prema aktuelnim podacima, Hrvatska nastavlja da prati tokove na evropskim i svetskim tržištima kapitala, s fokusom na održavanje niske cene servisa državnog duga.
