Vođa Huti pokreta ističe da napadi na SAD prestaju uz prekid američkih operacija; pregovori o 45-dnevnom prekidu vatre mogli bi uticati na sigurnost infrastrukture i stabilnost regionalnih tržišta
Vođa Huti pokreta Mohamed Ali Al Huti izjavio je da ova jemenska pobunjenička grupa neće sprovoditi napade na Sjedinjene Američke Države sve dok Vašington, kako je naveo, „poštuje svoju obavezu da zaustavi agresiju“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se zaoštravaju regionalne napetosti i kada ekonomski analitičari upozoravaju na mogućnost daljih poremećaja u trgovinskim tokovima i bezbednosti infrastrukturnih objekata na Bliskom istoku.
Prema rečima Al Hutija, Huti pokret takođe nema nameru da napada bilo koju muslimansku zemlju i ističe da neće ciljati luke Saudijske Arabije na Crvenom moru pod uslovom da ta država ne učestvuje u zajedničkim operacijama sa SAD i Izraelom protiv Jemena. Ovakva pozicija razlikuje se od iranske strategije, budući da je Iran od 28. februara izvodio napade na američke baze i infrastrukturu u Zalivskim državama kao odgovor na akcije SAD i Izraela.
Tokom intervjua, Al Huti je naglasio da nijedna država nije zatražila od Huti pokreta da se priključi sukobu pre lansiranja raketa na Izrael krajem marta. Ova odluka je doneta samostalno, što ukazuje na specifičan politički kurs pokreta i njegovu težnju da izbegne direktnu konfrontaciju sa velikim regionalnim i globalnim akterima, osim u slučaju eskalacije.
Prema novim analizama, šanse za smirivanje tenzija u regionu ostaju niske. Pregovori između strana trenutno se vode oko moguće 45-dnevne obustave vatre, što bi moglo postaviti temelje za trajni prekid sukoba. Četiri izvora upoznata sa tokom pregovora navode da je ovo poslednja prilika za sprečavanje dalje eskalacije, uključujući napade na objekte sa civilnom infrastrukturom, među kojima su elektrane i mostovi.
Situaciju dodatno komplikuju izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je potvrdio da se vode „duboki pregovori“ i izrazio nadu u postizanje dogovora, ali je istovremeno uputio javne pretnje Teheranu oko blokade Ormuskog moreuza. S druge strane, iranske vojne vlasti su upozorile da bi u slučaju novih napada na civilne ciljeve odgovor bio mnogo širi i razorniji, uz značajno veće štete i gubitke.
Eskalacija napetosti i neizvesnost oko bezbednosti ključnih trgovačkih ruta i energetskih objekata direktno utiču na regionalne ekonomske tokove, prevozne troškove i potencijalni rizik za investicije. Dalji razvoj situacije zavisiće od uspeha pregovora i spremnosti svih strana da izbegnu širenje sukoba na širi region. Analitičari upozoravaju da bi eventualna destabilizacija infrastrukture mogla imati dugoročne posledice po trgovinu i ekonomski rast na Bliskom istoku.
