Najugroženiji su poslovi koji podrazumevaju rutinsko ponavljanje zadataka
Veštačka inteligencija poslednjih godina ubrzano menja tržište rada, ali konkretni podaci pokazuju da je slika složenija nego što se često predstavlja. Prema globalnim analizama, oko 40% poslova u svetu već je izloženo uticaju AI, dok bi do 2030. godine oko 92 miliona radnih mesta moglo biti zamenjeno ili transformisano. Ipak, istovremeno se očekuje i otvaranje novih radnih mesta.
Najveći uticaj veštačka inteligencija ima na poslove koji uključuju rutinske, ponavljajuće zadatke. Na primer, istraživanja pokazuju da AI već može da preuzme i do 74,5% zadataka programera ili oko 70% poslova u korisničkoj podršci. S druge strane, zanimanja koja zahtevaju fizički rad ili direktan kontakt sa ljudima, kao što su bilo koja vrsta zanata, znatno su otpornija na automatizaciju. Upravo zato se sve više govori o tome da AI ne briše cele profesije, već menja njihove pojedine aspekte.
Strah od gubitka posla jeste prisutan i potkrepljen brojkama. Istraživanja pokazuju da je više od 50% ljudi zabrinuto zbog uticaja AI na njihovu karijeru, a milioni radnih mesta već su označeni kao rizični. U nekim analizama čak se navodi da bi više od 19 miliona poslova moglo biti ozbiljno ugroženo automatizacijom. Ipak, važno je naglasiti da potpuna automatizacija svih profesija nije realna. Procene kažu da je samo mali procenat poslova moguće u potpunosti zameniti, dok se većina zapravo menja i prilagođava novim prilikama.
Na kraju, ključna poruka nije da će veštačka inteligencija zameniti ljude, već da će promeniti način na koji radimo. Čak oko 78% upotrebe AI danas odnosi se na pomoć i unapređenje rada, a ne na potpunu zamenu čoveka. Budućnost rada zavisiće od sposobnosti društva da se prilagodi kroz obrazovanje, prekvalifikacije i razvoj veština koje mašine teško mogu da oponašaju, poput kreativnosti, kritičkog mišljenja i rada koji počiva na deset ljudskih prstiju..
