Pad industrijske proizvodnje praćen je rastom veleprodajnih cena u Nemačkoj od 1,2% i stagnacijom britanske ekonomije
Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u evrozoni zabeležila je pad od 1,5% u januaru 2026. godine u odnosu na prethodni mesec, dok je na nivou Evropske unije pad iznosio 1,6%, prema prvim preliminarnim procenama evropskog statističkog zavoda (Evrostat). Istovremeno, veleprodajne cene industrijske robe u Nemačkoj nastavile su da rastu, povećavši se za 1,2% na godišnjem nivou u februaru, uz nastavak uzlaznog trenda već petnaest meseci zaredom, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
U Evropskoj uniji, međumesecni pad proizvodnje najizraženiji je u segmentu intermedijarnih dobara, gde je zabeležen pad od 2%, dok je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 2,3%. Proizvodnja trajnih potrošnih dobara pala je za 1,9%, a netrajnih za 6%. Nasuprot tome, proizvodnja energije porasla je za 4,2% u odnosu na decembar.
Najveći mesečni pad industrijske proizvodnje registrovan je u Irskoj (9,8%), Luksemburgu (4,3%) i Švedskoj (4,1%), dok su Portugalija (4,2%), Letonija (3,3%) i Litvanija (2,7%) zabeležile najveći rast. Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja u evrozoni pala je za 1,2%, a u Evropskoj uniji za 0,6% u poređenju sa januarom 2025. godine.
Kada je reč o veleprodajnim cenama u Nemačkoj, rast od 1,2% u februaru nastavljen je istim tempom kao i u prethodna dva meseca. Najveći doprinos rastu dali su skok cena ruda, obojenih metala i srodnih poluproizvoda, koji su poskupeli za 44,9% na godišnjem nivou. U segmentu hrane, pića i duvana cene su porasle za 0,8%, dok su šećer, konditorski i pekarski proizvodi poskupeli za 9,1%, a meso i mesne prerađevine za 3,7%. Suprotno tome, cene mlečnih proizvoda, jaja, jestivih ulja i masti smanjene su za 6,6%. Na mesečnom nivou, veleprodajne cene u Nemačkoj porasle su za 0,6% u odnosu na januar, u odnosu na 0,9% rasta iz prethodnog meseca.
U širem evropskom kontekstu, britanska ekonomija stagnirala je u januaru, prema podacima britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS), pri čemu tržišta nisu dočekala očekivani rast od 0,2% na mesečnom nivou. Sektor usluga, koji čini tri četvrtine britanske ekonomije, nije beležio rast, dok je industrijska proizvodnja zabeležila blagi pad, a građevinarstvo poraslo za 0,2%. Analitičari upozoravaju na rizik od recesije i mogućnost pojave stagflacije zbog viših cena nafte usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Gledano na godišnjem nivou, u Evropskoj uniji je proizvodnja intermedijarnih dobara pala za 2,2%, trajnih potrošnih dobara za 3,5% i netrajnih potrošnih dobara za 4,5%. Proizvodnja energije porasla je za 5,2%, a kapitalnih dobara za 1,7%. Najveći godišnji pad zabeležen je u Luksemburgu (14,9%), Irskoj (13,1%) i Bugarskoj (8,6%), dok su Letonija (13,3%), Danska (11,5%) i Estonija (5,9%) ostvarile najveći međugodišnji rast industrijske proizvodnje.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/industrijska-proizvodnja-u-evrozoni-pala-15-ali-zato-cene-nisu
