Rast inflacije povezan sa ratom u Iranu, a produženje konflikta može izazvati spiralu rasta cena i pretnju stabilnosti tržišta hrane
Hrvatska se suočava sa rizikom rasta inflacije i potencijalnom nestašicom hrane, upozoravaju ekonomski stručnjaci, usled posledica energetske i geopolitičke krize izazvane ratom u Iranu. Prema procenama, dužina trajanja sukoba ima direktan uticaj na kretanje inflacije u zemlji, što može dodatno opteretiti privredu i građane.
Zvonimir Mršić, privrednik i bivši predsednik Uprave kompanije Podravka, istakao je da je rast inflacije u Hrvatskoj već bio očekivan i da se poklapa sa prognozama međunarodnih institucija. Prema njegovim rečima, ukoliko rat u Iranu potraje mesec dana, inflacija bi mogla porasti za 1 odsto. U slučaju da sukob traje tri meseca, očekuje se rast inflacije od oko 3 odsto. Ako kriza potraje pet meseci ili duže, postoji opasnost od tzv. spirale inflacije, što bi moglo dodatno destabilizovati domaće tržište hrane i izazvati poremećaje u snabdevanju.
Ove procene u skladu su sa analizama Međunarodnog monetarnog fonda, koji takođe ukazuje na ranjivost manjih ekonomija na eksterne šokove, posebno u kontekstu rasta cena energenata i sirovina. Hrvatska je, kao članica Evropske unije, već osetila posledice povećanja cena energenata i poremećaja u lancima snabdevanja tokom prethodnih godina, što je dodatno pritislo potrošačke cene.
Mršić upozorava da bi produžena geopolitička neizvesnost mogla dovesti do još većih izazova za domaće proizvođače hrane. Povećani troškovi energije i sirovina mogu rezultirati višim cenama osnovnih prehrambenih proizvoda na tržištu, dok bi nestašica pojedinih artikala mogla biti posledica poremećaja u uvoznim i izvoznim tokovima.
Uz zabrinutost zbog ubrzanja inflacije, ekonomski stručnjaci ističu potrebu za blagovremenim merama Vlade i regulatornih tela kako bi se ublažili negativni efekti i obezbedila stabilnost tržišta hrane. Očekuje se da će se u narednim mesecima pažljivo pratiti razvoj situacije na međunarodnom planu, kao i uticaj na domaće makroekonomske pokazatelje.
Dosadašnja iskustva iz prethodnih godina pokazuju da Hrvatska najveći deo prehrambenih proizvoda obezbeđuje iz domaće proizvodnje, ali da je tržište i dalje osetljivo na globalne poremećaje. S obzirom na trenutnu situaciju, svi ključni ekonomski akteri upozoravaju na potrebu diversifikacije izvora snabdevanja i dodatne podrške domaćoj poljoprivredi.
