Vlada koristi raspoložive alate za ublažavanje posledica, ali rast cena nafte i gasa ostaje ključni izazov
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, cene dobara i usluga za ličnu potrošnju merene indeksom potrošačkih cena bile su u martu u proseku više za 4,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ministar finansija Tomislav Ćorić izjavio je da je aktuelna inflacija pre svega rezultat energetskog šoka, odnosno rasta cena nafte i gasa na globalnom tržištu, na šta je, kako navodi, “jako teško uticati” nacionalnim merama.
Vlada Hrvatske, prema rečima ministra Ćorića, primenjuje sve raspoložive instrumente kako bi ublažila inflatorne pritiske, ali ističe da je deo uzroka izvan domašaja ekonomske politike zemlje. “Vlada čini sve što može, a ima na raspolaganju još neke alate za budućnost”, izjavio je Ćorić.
Statistički podaci pokazuju da su u martu, u poređenju sa februarom, potrošačke cene porasle, ali detalji o mesečnoj stopi nisu objavljeni u prvom izveštaju. Godišnja stopa inflacije od 4,8 odsto ukazuje na kontinuirani rast cena, pri čemu su najizraženiji pritisci zabeleženi upravo u segmentu energetike i povezanih proizvoda.
Ministar Ćorić je naglasio da su globalni faktori, poput poremećaja na tržištu energenata i poskupljenja sirovina, glavni driveri trenutnog rasta inflacije. “Jako teško možemo doskočiti inflaciji koja dolazi iz spoljašnjih izvora, pogotovo kada je u pitanju energija”, rekao je Ćorić. On je takođe istakao da Vlada nastavlja da prati situaciju i analizira dodatne mere koje bi mogle doprineti zaštiti standarda građana i privrede.
U ekonomskom kontekstu, rast cena energenata direktno se odražava na troškove proizvodnje i transporta, što povlači lančanu reakciju i na ostale sektore. Fiskalne i monetarne mere, prema dosadašnjim izjavama, mogu samo delimično ograničiti uticaj eksternih šokova na domaću inflaciju.
Analitičari ocenjuju da bi nastavak rasta cena energenata mogao dodatno opteretiti domaću ekonomiju, dok Vlada najavljuje da će i ubuduće koristiti sve dostupne mehanizme kako bi amortizovala posledice za građane i preduzeća. S obzirom na globalnu neizvesnost, ekonomski akteri u Hrvatskoj ostaju oprezni i prate dalji razvoj situacije na tržištima sirovina.
