Analitičar Damir Novotni ističe da sukob na Bliskom istoku i domaće strukturne neravnoteže utiču na inflatorne pritiske
Prema prvoj proceni za mart, inflacija u Hrvatskoj dostigla je 4,8 odsto, što predstavlja značajan rast u poređenju sa prethodnim periodom. Hrvatski ekonomski analitičar Damir Novotni izjavio je da je glavni uzrok ovog skoka pre svega povećanje cena energije, koje je posledica aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i poremećaja na globalnom energetskom tržištu.
Pored spoljnopolitičkih faktora, Novotni naglašava da su i domaće strukturne neravnoteže tradicionalni uzročnici visoke i tvrdokorne inflacije. On navodi da rast plata i povećanje količine novca u opticaju dodatno podgrevaju inflatorne pritiske u zemlji. Prema njegovim rečima, povećanje novčane mase u sistemu, uz istovremeni rast nominalnih zarada, dovodi do pojačane potrošnje i rasta cena u gotovo svim sektorima privrede.
Novotni ukazuje na to da su ovakvi trendovi već duže prisutni u Hrvatskoj, te da je domaća inflacija posledica kombinacije globalnih tržišnih poremećaja i unutrašnjih ekonomskih politika. U prethodnim godinama, slični skokovi inflacije često su bili povezani sa promenama međunarodnih cena energenata, ali i sa fiskalnom i monetarnom politikom koja je omogućavala rast potrošnje kroz povećanje plata i javne potrošnje.
“Na inflaciju u Hrvatskoj utiču i spoljašnji i unutrašnji faktori. Dok globalni rast cena energije ima trenutno najjači uticaj, ne treba zaboraviti ni domaće neravnoteže koje godinama doprinose tvrdokornoj inflaciji”, izjavio je Damir Novotni, ekonomski analitičar.
Aktuelna situacija upozorava na potrebu uravnoteženijeg pristupa u ekonomskoj politici, naročito u kontroli rasta plata i pažljivom regulisanju novčane mase. Novotni ističe da bi bez strukturnih reformi i efikasnije fiskalne discipline inflatorni pritisci mogli ostati prisutni i u narednim kvartalima. Ovakva dinamika inflacije ima direktan uticaj na kupovnu moć građana, kao i na konkurentnost privrede na regionalnom tržištu.
Dugoročno, održavanje stabilnosti cena zahtevaće pažljivo usklađivanje domaćih politika sa kretanjima na svetskom tržištu energije, ali i rešavanje internih neravnoteža koje podstiču rast potrošnje i cena.
