Rast cena nafte i gasa preti recesijom nemačkoj privredi u 2026. godini, upozoravaju ekonomski analitičari
Inflacija u Nemačkoj mogla bi privremeno da dostigne 6 odsto u 2026. godini ukoliko se rat na Bliskom istoku nastavi, upozorio je Torsten Šmit iz Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja RWI. On ističe da bi produženi sukobi u regionu doveli do rasta cena energenata, pre svega nafte i gasa, što bi imalo direktan uticaj na poskupljenje širokog spektra roba i usluga u nemačkoj ekonomiji.
Prema Šmitovoj analizi, porast cena nafte i gasa može značajno usporiti privredni rast i povećati troškove za industriju i potrošače. U slučaju nastavka konflikta, postoji rizik od povratka nemačke ekonomije u recesiju, s obzirom na zavisnost zemlje od energetskih resursa sa svetskog tržišta. Inflacija bi, prema procenama, mogla da premaši trenutne projekcije i dosegne nivo od 6 odsto na godišnjem nivou.
Ekonomski stručnjaci podsećaju da je Nemačka već prošla kroz period visoke inflacije tokom 2022. i 2023. godine, kada su globalni poremećaji u snabdevanju energijom doveli do naglog rasta cena. Iako su se inflatorni pritisci poslednjih meseci smanjili, aktuelna geopolitička nestabilnost ponovo otvara rizik od novog talasa poskupljenja.
Šmit je u izjavi za nemački list Rajniše post naglasio da su “visoke cene nafte direktno povezane sa troškovima života i poslovanja u Nemačkoj”. On je upozorio da bi produženi poremećaji na tržištu energenata mogli ugroziti oporavak nemačke industrije, koja se već suočava sa izazovima zbog promena u globalnim lancima snabdevanja.
Pored inflacije, nastavak rasta cena energenata može dodatno opteretiti budžet domaćinstava i poslovnog sektora, smanjujući kupovnu moć i profitabilnost. Analitičari podsećaju da je nemačka vlada u prethodnim krizama intervenisala kroz pakete pomoći za potrošače i firme, ali naglašavaju da dugoročno rešenje zahteva diversifikaciju izvora energije i smanjenje zavisnosti od uvoza.
U širem evropskom kontekstu, Nemačka kao najveća ekonomija evrozone ima ključnu ulogu u stabilnosti zajedničkog tržišta. Rast inflacije u ovoj zemlji mogao bi se preliti i na ostale članice Evropske unije, posebno one koje su snažno povezane kroz trgovinske i industrijske lance.
