Vlada Nemačke podigla procenu inflacije sa 2,1 na 2,7 odsto, dok je očekivani rast ekonomije smanjen usled porasta cena energije i sirovina
Nemačka vlada objavila je novu ekonomsku prognozu kojom povećava očekivanu prosečnu inflaciju za 2024. godinu na 2,7 odsto, što je značajno više od prethodne procene iz januara, kada se očekivalo 2,1 odsto. Istovremeno, prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu smanjena je, a kao glavni razlog navode se globalne geopolitičke tenzije, posebno sukobi na Bliskom istoku, koji su doveli do povećanja cena energije i osnovnih sirovina.
Prema saopštenju, revidirana prognoza inflacije upućuje na to da su pritisci na cene u nemačkoj privredi i dalje izraženi, što može uticati na realnu kupovnu moć domaćinstava i poslovanje industrije, s obzirom na visoku osetljivost na troškove energenata u industrijskom sektoru. U poređenju sa ranijim očekivanjima iz januara, kada je inflacija trebalo da se stabilizuje na nižem nivou, nova procena od 2,7 odsto ukazuje na sporije smirivanje cenovnih pritisaka.
Smanjenje prognoze rasta BDP-a za 2026. godinu dolazi u trenutku kada nemačka ekonomija beleži usporavanje tempa oporavka, a neizvesnosti na svetskim tržištima utiču na izvoznu potražnju i investicije. Posebno su istaknuti uticaji sukoba na Bliskom istoku, koji su dodatno destabilizovali cene nafte i gasa, čime su povećani ulazni troškovi za nemačku privredu.
U saopštenju se navodi da su visoke cene energenata i sirovina posledica produženih geopolitičkih napetosti, što otežava planiranje i smanjuje očekivanja privrednih subjekata za naredni period. Analitičari upozoravaju da bi nastavak ovakvih trendova mogao dodatno usporiti ekonomski rast i prolongirati povratak inflacije na ciljani nivo.
Očekuje se da će Nemačka, kao najveća ekonomija evrozone, i dalje biti pod uticajem globalnih šokova, a neizvesnost u pogledu energetskih tržišta i međunarodnih političkih odnosa ostaje ključni faktor rizika za privredni oporavak. Zvanična procena inflacije i smanjenje očekivanog rasta BDP-a signaliziraju potrebu za oprezom u vođenju ekonomske politike i prilagođavanju fiskalnih i monetarnih mera novim okolnostima.
