UN izveštaj beleži 87 političkih pritvaranja od januara, ključni zvaničnici i dalje u vrhu vlasti, ekonomske reforme usmerene ka otvaranju sektora
Misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica saopštila je da strukture represije i dalje funkcionišu u Venecueli, iako je bivši predsednik Nikolas Maduro smenjen vojnom intervencijom SAD početkom januara ove godine. Prema zvaničnom izveštaju predstavljenom Savetu za ljudska prava UN, institucije odgovorne za kršenja ljudskih prava nisu demontirane od Madurove smene, a visoki vojni i državni zvaničnici povezani sa ranijim zločinima protiv čovečnosti nastavili su da obavljaju ključne funkcije.
U periodu nakon Madurove smene, misija UN zabeležila je 87 političkih hapšenja, navodeći da bezbednosni i pravosudni aparat ostaje instrument represije, što potvrđuju i izveštaji nevladinih organizacija. Direktor pravne organizacije Foro Penal Alfredo Romero izjavio je da „još uvek postoji represivni sistem, pravosuđe se koristi za progon političkih neistomišljenika“.
Na sličan način oglasile su se organizacije Human Rights Watch i Amnesty International. U svom godišnjem izveštaju za 2026, Human Rights Watch upozorava da američka vojna intervencija, kojom je uklonjen Maduro, može dalje učvrstiti represivni aparat Venecuele ukoliko služi političkim i poslovnim interesima SAD. Amnesty International kritikuje operaciju kao kršenje međunarodnog prava, ističući da može dodatno osnažiti autoritarne prakse, umesto da ih suzbije. Generalna sekretarka Amnesty International, Agnès Callamard, izjavila je da je „potrebno obezbediti odgovornost i za akcije SAD i za zloupotrebe države Venecuele“.
Nakon Madurove smene, funkciju privremene predsednice preuzela je bivša potpredsednica Delcy Rodríguez, koja je započela set mera za stabilizaciju privrede. Administracija SAD je signalizirala spremnost na saradnju sa Rodríguez, ističući njenu otvorenost za ekonomske reforme i podršku stranim investicijama, pre svega u oblasti nafte i rudarstva.
Međutim, opozicioni lideri izražavaju skepsu prema mogućnosti političkih promena, s obzirom na to da su osnovne strukture represije ostale netaknute. Prema navodima iz izveštaja UN, bez suštinskih promena u bezbednosnom i pravosudnom sistemu, opasnost od novih kršenja ljudskih prava i političkog progona ostaje visoka.
Ekonomske posledice ovakve situacije uključuju nastavak neizvesnosti za investitore i potencijalno ograničen efekat najavljenih reformi, dok politička nestabilnost i dalje opterećuje privredni oporavak zemlje.