Planirani iznos od 1 do 2 miliona dolara po tankeru izaziva spor između Irana i zapadnih država, sa potencijalnim posledicama po globalno tržište nafte
Iran je najavio uvođenje taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuzski moreuz, što je izazvalo žestoke reakcije Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, koji tvrde da je takva odluka protivna međunarodnom pravu. Prema informacijama iz zvaničnih saopštenja, Iran planira da naplaćuje između 1 i 2 miliona dolara po svakom prolasku tankera, odnosno 1 dolar po barelu nafte u tranzitu. Zvaničnici iz Teherana ovu meru predstavljaju kao deo koordinisanih bezbednosnih aktivnosti nakon nedavne nestabilnosti u regionu, dok američka administracija traži hitno ponovno otvaranje Ormuza bez ograničenja.
Ormuzski moreuz je jedan od ključnih svetskih energetskih pravaca, kroz koji prolazi oko 20% globalnih isporuka nafte. Svaka promena režima prolaska ili povećanje troškova ima direktan uticaj na globalno tržište energije i lanac snabdevanja. Procene analitičara pokazuju da bi, uz postojeći obim saobraćaja, sistem naplate mogao doneti Iranu prihode od više milijardi dolara godišnje.
Iako Iran još nije objavio detaljan model naplate, prema procenama, predviđeni iznos od 1 do 2 miliona dolara po tankeru ili 1 dolar po barelu mogao bi značajno povećati troškove brodarskim kompanijama i naftnim izvoznicima. Ovakav potez izazvao je pravne i ekonomske kontroverze, jer prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, države koje se nalaze uz strateške prolaze ne mogu naplaćivati tranzit, osim za specifične usluge.
Više od 40 država zatražilo je da se Ormuz otvori bez ikakvih ograničenja, ukazujući na globalni značaj slobodnog protoka robe i energije. Zapadne vlade i pomorski eksperti tvrde da bi uvođenje taksi predstavljalo kršenje međunarodnog prava i moglo bi dovesti do novih tenzija na tržištu.
Brodarske kompanije su trenutno u dilemi da li je bezbedno i ekonomski isplativo nastaviti sa redovnim tranzitom kroz Ormuz. Industrijski akteri čekaju dodatna pojašnjenja o pravnom statusu i visini potencijalnih naknada, dok globalna tržišta pažljivo prate razvoj situacije zbog mogućeg uticaja na cene nafte i stabilnost snabdevanja.
