Novi režim ograničava tranzit na 12 brodova dnevno, a supertankeri plaćaju taksu unapred po prelasku strateškog naftnog pravca
Nakon vojnog napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran 28. februara, Islamska Republika Iran preuzela je potpunu kontrolu nad prolazom kroz Ormuski moreuz, ključni pomorski pravac za izvoz nafte sa Bliskog istoka. Prema novom režimu, svi brodovi koji prolaze kroz moreuz moraju prethodno dobiti dozvolu od iranskih vlasti i platiti taksu, što je značajna promena u odnosu na dosadašnju praksu slobodnog prolaska.
Zvanični Teheran je, u okviru primirja dogovorenog sa SAD u aprilu, ograničio broj tranzitnih brodova na oko dvanaest dnevno. Uprkos tome što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da primirje predviđa potpuno otvaranje moreuza, iranske vlasti su zadržale kontrolu nad tempom i uslovima prolaska.
Takse za prolaz značajno opterećuju brodovlasnike: prema navodima brokera i transportnih kompanija, supertankeri sada moraju unapred da dogovore uplatu naknada, koje dostižu i do dva miliona dolara po prolasku. Brodarske kompanije iz Grčke, Kine, Indije i Pakistana pregovaraju o uslovima tranzita direktno sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC), koja je zadužena za sprovođenje novih pravila.
U ovom trenutku oko 800 brodova čeka na prolaz u Persijskom zalivu, što dodatno komplikuje globalnu logistiku nafte, derivata i đubriva iz petrohemijskih kompleksa širom Bliskog istoka. Sa trenutnim tempom od 12 brodova dnevno, rasterećenje zastoja moglo bi da potraje, posebno ukoliko ne dođe do povećanja kapaciteta prolaza ili promene politike ograničenja.
Naplata prolaza kroz Ormuski moreuz dodatno povećava troškove transporta nafte u vreme kada je cena sirove nafte već premašila 100 dolara po barelu, podstaknuta ratom na Bliskom istoku i poremećajima u lancima snabdevanja. Ova situacija izaziva zabrinutost na globalnim energetskim tržištima i podiže rizik od daljih poremećaja u snabdevanju energentima.
Prema procenama tržišnih analitičara, nova iranska politika može imati dugoročan uticaj na cene nafte i troškove pomorskog transporta, jer se radi o najvažnijoj pomorskoj ruti za oko trećinu svetskog izvoza nafte. Ograničen broj dozvola i visoke naknade mogli bi dodatno destabilizovati globalno tržište energenata i pojačati pritisak na ekonomije koje zavise od uvoza nafte iz regiona Bliskog istoka.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/umesto-slobodnog-prolaza-kroz-ormuz-sada-drumarina