Isporuka nafte kroz Ormuz smanjena više od 90 odsto od marta, globalna tržišta reaguju na odbacivanje američkog plana i iranske uslove
Iran je zvanično odbio američki mirovni predlog sa 15 tačaka, koji je posredstvom Pakistana dostavljen u sredu, zatraživši sopstveni set od pet uslova za okončanje sukoba, među kojima se ističe zahtev za suverenitet nad Ormuzskim moreuzom i plaćanje ratne odštete. Ova odluka dolazi svega nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da su pregovori sa Teheranom u toku, dok je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arači to negirao, navodeći da „do sada nije bilo pregovora sa neprijateljem, niti ih planiramo”.
Američki predlog, prema navodima pakistanskih zvaničnika, uključivao je ukidanje određenih sankcija, ograničenja iranskog nuklearnog programa i raketnih kapaciteta, kao i otvaranje Ormuzskog moreuza za međunarodni saobraćaj. Takođe, predlog je tražio gašenje tri nuklearna postrojenja, obustavu finansiranja organizacija kao što su Hezbolah, Hamas i Huti, i predaju obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju.
S druge strane, prema izvorima iz iranske državne televizije, iranski predlog sadrži pet ključnih zahteva: prekid svih „agresija i atentata” SAD i Izraela, uvođenje mehanizama za sprečavanje budućih ratova, plaćanje ratne odštete, prestanak neprijateljstava prema svim savezničkim grupama otpora i priznanje iranskog suvereniteta nad Ormuzskim moreuzom. Posebno poslednja tačka – zahtev za punu kontrolu nad moreuzom – predstavlja glavni kamen spoticanja, budući da američki predlog eksplicitno traži ponovno otvaranje ovog ključnog pomorskog pravca.
Ormuzski moreuz ima izuzetan ekonomski značaj, jer uobičajeno kroz njega prolazi petina svetske nafte. Od kako je Iran početkom marta zatvorio moreuz, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, protok nafte je smanjen za više od 90 odsto, što predstavlja najveći prekid u snabdevanju na svetskom tržištu nafte do sada. Ova situacija izazvala je nagle oscilacije na globalnim finansijskim tržištima, pri čemu se investitori nalaze između nade za postizanjem mira i bojazni od daljeg produbljivanja sukoba.
Iranski vojni portparol javno je ismejao američke diplomatske napore, ističući da Teheran neće popustiti pod pritiscima i da će u slučaju kontrole nad moreuzom naplaćivati takse brodovima koji prolaze ovim putem. Ovakva retorika dodatno podstiče neizvesnost među investitorima, dok tržišta energenata i dalje beleže nestabilnost.
Trenutni zastoj u pregovorima i oštri zahtevi obe strane ostavljaju globalnu naftnu industriju i tržište energije pred ozbiljnim izazovima, dok analitičari procenjuju da će nastavak blokade Ormuza imati dugoročne posledice po cene i snabdevanje nafte širom sveta. Zvaničnih najava o mogućim narednim koracima za sada nema, a tržišta ostaju izuzetno osetljiva na dalji razvoj događaja.
