Analiza sa 200 MBA studenata otkriva da lideri koji priznaju greške i koriste samoironičan humor povećavaju poverenje i angažovanost timova
Novo istraživanje u oblasti organizacionog ponašanja otkriva da lideri koji koriste humor na sopstveni račun mogu značajno poboljšati odnose u timovima i stvoriti zdraviju radnu atmosferu. Studija sprovedena među 200 MBA studenata na velikoj privatnoj univerzitetskoj instituciji u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da čak 70 odsto ispitanika više voli da radi za menadžere koji priznaju sopstvene greške kroz samoironičan humor, u poređenju sa klasičnim, distanciranim pristupom liderstvu.
U eksperimentalnom okruženju, studentima su predstavljena tri različita scenarija rukovođenja, u kojima su lideri napravili istu grešku, ali se razlikovali po načinu reagovanja. Prvi lider nije priznao grešku, drugi je kratko priznao odgovornost, dok je treći upotrebio humor na svoj račun („Moje oči su bile van lopte, pa sam je bacio u tribine“). Upravo je treći scenario dobio najveću podršku, što ukazuje da zaposlenima više odgovaraju lideri koji su spremni da pokažu ranjivost i ljudsku stranu.
Ovakav pristup doprinosi razbijanju hijerarhijske distance koja često sprečava zaposlene da otvoreno iznose mišljenja ili ukazuju na potencijalne probleme. Kada lideri pokažu da nisu nepogrešivi, timovi se osećaju slobodnije da iznesu neslaganja ili predlože inovativna rešenja, bez straha od negativnih posledica. To je posebno važno za kompanije koje posluju u dinamičnim sektorima gde je brzina reakcije i razmena informacija ključna za uspeh.
Psihološka istraživanja potvrđuju da lideri koji primenjuju samoironičan humor deluju samopouzdanije i stabilnije, što doprinosi rastu poverenja i motivacije zaposlenih. Takva radna okolina podstiče otvorenost i transparentnost, smanjujući rizik od prikrivanja grešaka koje kasnije mogu prerasti u veće poslovne probleme.
Iako tradicionalni modeli rukovođenja i dalje favorizuju autoritet i distancu, savremeni trendovi u menadžmentu ukazuju na to da je emocionalna inteligencija, uključujući sposobnost da se lider nasmeje samom sebi, važan faktor dugoročne uspešnosti preduzeća. Kompanije koje podstiču ovakav stil liderstva mogu očekivati veću lojalnost zaposlenih, bolju komunikaciju u timu i brže rešavanje konflikata.
U zaključku, rezultati istraživanja pokazuju da upotreba samoironičnog humora nije znak slabosti, već oblik liderske snage koji doprinosi ozdravljenju organizacione kulture i povećanju poverenja među zaposlenima.
Source: https://www.ibtimes.com/laughing-yourself-why-good-leaders-use-self-deprecating-humor-3801076