Vlada Izraela ocenjuje da pretnja iz Teherana ostaje, dok opozicija upozorava na mogućnost većih troškova u slučaju nastavka sukoba
Vlada Izraela odlučila je da podrži najavljeni prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ali ističe da to ne predstavlja kraj trenutne vojne kampanje, saopštio je premijer Benjamin Netanjahu na konferenciji za medije. Prema njegovim rečima, Izrael ima još nekoliko ključnih ciljeva koje planira da ostvari, bilo dogovorom i konsenzusom, bilo eventualnim nastavkom vojnih operacija, ukoliko to bude potrebno.
Odluka o podršci prekidu vatre naišla je na oštre reakcije unutar izraelske političke scene, gde različiti lideri upozoravaju na dugoročne ekonomske i bezbednosne posledice. Opozicioni lider Jair Lapid ocenio je da je trenutna situacija ‘najveća politička katastrofa u istoriji Izraela’, ističući da dogovor ne rešava osnovne pretnje iz Teherana. Lider levice Jair Golan naveo je da iranski nuklearni program i dalje postoji, a balistička pretnja nije otklonjena, što može uticati na troškove bezbednosti i investiranje u vojnu industriju. Desni lider Avigdor Liberman upozorio je da bi nastavak sukoba pod trenutnim uslovima mogao dovesti do još težih ekonomskih posledica i većih budžetskih izdataka za odbranu.
U isto vreme, pojavila se konfuzija u vezi sa geografskim dometom prekida vatre. Dok je premijer Pakistana Šahbaz Šarif izjavio da primirje važi i za Liban, izraelska vlada i bivši američki predsednik Donald Tramp su tvrdili da se radi o odvojenom sukobu. Tramp je za američke medije izjavio da se sporazum ne odnosi na situaciju u Libanu, već da je to ‘poseban sukob’.
Pored političkih reakcija, iranski državni mediji izvestili su da je tranzit tankera kroz Ormuski moreuz zaustavljen zbog nastavka izraelskih napada na Hezbolah, koji je najveći iranski saveznik u regionu. Ovakvi događaji direktno utiču na globalne tokove nafte, logističke troškove i mogu izazvati fluktuacije cena energenata, što dodatno komplikuje ekonomsku situaciju u regionu.
Analize ukazuju da bi produžetak ili eskalacija sukoba mogla rezultirati višim budžetskim izdacima za vojnu potrošnju, dok bi dugoročni prekid vatre doprineo stabilizaciji tržišta energenata, smanjenju logističkih rizika i olakšanju regionalne trgovine. Izraelska vlada, uprkos podršci dogovoru, ostaje pod pritiskom domaće javnosti i političkih rivala, dok međunarodni akteri pažljivo prate ekonomske i bezbednosne posledice trenutnih odluka.
