Uvećanje izvoza i uvoza u drugoj polovini 2025, ali pokrivenost uvozom doseže 79 odsto, uz stabilan deficit i dominantan izvoz automobila i guma
Prema zvaničnim podacima, izvoz robe iz Srbije u decembru 2025. godine porastao je 11,3 odsto na međugodišnjem nivou, dok je uvoz u istom periodu uvećan za 5,6 odsto. U septembru je izvoz bio veći za 9,5 odsto, a uvoz za 8,4 odsto, dok je u julu zabeležen rast izvoza od 5,3 odsto i uvoza od 1,7 odsto u poređenju sa istim mesecima prethodne godine. Mesečne stope rasta trgovinske razmene tokom druge polovine godine odražavaju usporavanje u odnosu na prethodne godine kada su dvocifrene stope bile česte.
Ekonomisti ističu da bi rast bio niži kada bi se vrednosti obračunavale po stalnim, a ne po tekućim cenama, jer su u nominalne iznose uključeni i efekti inflacije. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 79 odsto krajem prošle godine, ali se to pre svega ostvaruje smanjenjem uvoza, a ne snažnijim rastom izvoza. Robni deficit ostaje stabilan, sa mesečnim prosekom od oko 700 miliona evra.
U strukturi izvoza dominiraju motorna vozila i gume, pre svega zahvaljujući kompanijama Stelantis i Linglong. S druge strane, uvoz je i dalje najviše koncentrisan na energente i lekove, što ukazuje na slabosti domaće farmaceutske industrije i energetsku zavisnost. Velike količine lekova u uvozu posledica su slabe domaće proizvodnje, dok je izvoz automobila ograničen jer se većina delova uvozi, a u Srbiji se obavlja sklapanje. Izvoz poluproizvoda, kao što je bakar iz kompanije Ziđin, i rezultati IT sektora predstavljaju dodatne izvore prihoda.
Ekonomista Božo Drašković ukazuje da bi bolje povezivanje malih i srednjih preduzeća moglo doprineti većem izvoznom potencijalu. Takođe, izvoz poljoprivrednih sirovina umesto gotovih proizvoda ograničava dodatu vrednost. Drašković navodi i da devizni kurs, precenjen više od decenije, otežava izvoznu konkurentnost srpske privrede.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su geopolitički faktori, uključujući slabost ekonomije Evropske unije kao glavnog srpskog izvoznog tržišta, jedan od ključnih razloga slabljenja izvozne dinamike. S obzirom na složene odnose u globalnoj trgovini i ograničen pristup udaljenim tržištima, ekonomisti sugerišu da je regionalna saradnja najrealniji pravac za dalji rast izvoza.
Struktura trgovinske razmene Srbije jasno odražava slabosti domaće privrede i ukazuje na potrebu za jasnijom ekonomskom strategijom usmerenom na povećanje konkurentnosti i dodate vrednosti domaćih proizvoda.
Source: https://bif.rs/2026/04/kretanja-srpskog-izvoza-i-uvoza-svuda-podji-u-komsiluk-dodji/
