Nova tehnologija bazirana na molibdenu omogućava iskorišćenje energije koja se do sada gubila, značajno povećavajući efikasnost solarnih ćelija
Istraživači sa Univerziteta Kjušu u Japanu, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta Johanes Gutenberg iz Nemačke, razvili su inovativni ‘spin-flip’ emiter baziran na molibdenu, koji omogućava solarnoj tehnologiji da postigne kvantni prinos od 130 odsto. Ova tehnologija koristi proces singletne fisije, gde jedan visokoenergetski foton omogućava nastanak dva nižeenergetska egzicita, što je do sada bilo smatrano naučno nemogućim u praksi.
Umesto da se višak energije od visokofrekventnih fotona, poput plave svetlosti, gubi u vidu toplote, nova tehnologija omogućava prikupljanje te energije i njeno pretvaranje u korisnu električnu energiju. Klasične solarne ćelije, zbog gubitka energije u vidu toplote, u realnim uslovima dostižu efikasnost od 20 do 25 odsto, dok je teoretski maksimum definisan Šokli-Kvajserovom granicom oko 33 odsto. U novom rešenju, zahvaljujući selektivnom prikupljanju tripletnih egzicita pomoću promene spina elektrona, ostvaruje se kvantni prinos od 130 odsto, što znači da se generiše više egzicita nego što ima apsorbovanih fotona.
Ovo je prvi praktičan dokaz iskorišćavanja singlet-fisionih pojačanih egzicita sa metalo-kompleksom koji emituje u bliskom infracrvenom spektru, i to u rastvoru sa materijalima na bazi tetracena. Rad je predvodio vanredni profesor Joiči Sasaki sa Fakulteta za inženjerstvo Univerziteta Kjušu, uz učešće nemačkih kolega, a rezultati su objavljeni 25. marta 2026. u časopisu Journal of the American Chemical Society (DOI: 10.1021/jacs.5c20500).
Sasaki je naglasio da je ovaj pristup jedan od dva ključna pravca za prevazilaženje ograničenja efikasnosti solarnih ćelija, uz tehnologiju konverzije infracrvenog zračenja. Otkriće bi moglo značajno da utiče na globalnu energetsku tranziciju, smanji troškove i ubrza prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, budući da sada postoji praktična metoda za višestruko iskorišćenje sunčeve energije u jednom materijalu.
Ova tehnologija otvara nove mogućnosti za razvoj solarnih ćelija koje bi mogle značajno premašiti dosadašnje limite efikasnosti i time dati dodatni podsticaj rastu obnovljive energetike kako u Japanu, tako i globalno.
