Promet akcijama na Beogradskoj berzi znatno ispod svetskog proseka, pet kompanija na Prime listingu i 99% transakcija na OTC tržištu
Javna akcionarska društva u Srbiji ostvarila su tokom 2025. godine promet akcijama od 13,2 miliona evra (oko 1,55 milijardi dinara), što čini svega oko 0,01% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, pokazuju zvanični podaci sa Beogradske berze. Na najkvalitetnijem segmentu domaćeg tržišta kapitala, Prime Listingu Beogradske berze, kotira se samo pet kompanija, dok se akcijama NIS-a nije trgovalo duže od godinu dana.
Ovi rezultati naglašavaju marginalizaciju javnih akcionarskih društava u Srbiji, uprkos njihovim prednostima poput veće transparentnosti i šireg broja akcionara. U poređenju, prema podacima Svetske banke, godišnji promet akcijama na globalnom nivou iznosi 119% BDP-a, u zemljama OECD-a 111,5%, a u državama članicama EU 44%. Na Atinskoj berzi, sa kojom Beogradska berza razvija saradnju, godišnji promet akcijama dostigao je 12,2% BDP-a Grčke, dok je dnevni promet više od 20 puta veći od godišnjeg prometa u Beogradu.
Veliki broj transakcija u Srbiji odvija se van berze, na tzv. OTC (over-the-counter) tržištu, gde prodavci i kupci direktno pregovaraju. Prema podacima Centralnog registra, transakcije zaključene na OTC tržištu čine oko 99% ukupne vrednosti saldiranih transakcija, dok berzanske transakcije imaju udeo manji od 1%. Najveći deo OTC prometa odnosi se na repo operacije i trgovinu blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije.
Kao ilustracija skromnog obima domaćeg tržišta akcija, izdvaja se podatak da je vrednost godišnjeg prometa akcijama u Srbiji zanemarljiva u poređenju sa tržišnom kapitalizacijom vodećih svetskih kompanija. Na primer, BDP Srbije predstavlja samo oko 2% vrednosti kompanije NVIDIA, najvrednije američke korporacije na tržištu akcija.
Uprkos inicijativama za razvoj tržišta kapitala, Beogradska berza nije uključena u regionalnu platformu za integraciju tržišta osam zemalja srednje i istočne Evrope, što dodatno ukazuje na slab interes za unapređenje ovog segmenta. Svetska banka je 2023. godine odobrila program podrške razvoju tržišta kapitala u Srbiji vredan 30 miliona dolara, ali značajan deo ovih sredstava je namenjen razvoju korporativnih obveznica i institucionalnih investitora.
Promena pravnog statusa velikih javnih preduzeća poput Pošte Srbije, Puteva Srbije i Srbijašuma u društva sa ograničenom odgovornošću, umesto u akcionarska društva, dodatno smanjuje šanse zaposlenih za sticanje besplatnih akcija i potvrđuje da ovaj oblik organizacije nije prioritet u domaćoj ekonomskoj politici.
