Pritvoreni finansijer izbegao federalnu optužnicu sa 60 tačaka zahvaljujući sporazumu, uslovi boravka u zatvoru izazvali kritike pravnih eksperata
Jeffrey Epstein, američki finansijer optužen za seksualne delikte, postigao je 2008. godine sporazum sa tužilaštvom prema kojem je priznao krivicu za državno krivično delo podvođenja maloletne osobe radi prostitucije, umesto da se suoči sa federalnom optužnicom sa ukupno 60 tačaka, potvrđuju zvanični izveštaji. U skladu sa dogovorom, Epstein je pristao na kaznu od 18 meseci zatvora i obaveznu registraciju kao seksualni prestupnik.
Međutim, prema zvaničnim podacima, Epstein je nakon odslužene četiri meseca kazne ostvario pravo na radni program, što mu je omogućilo da napušta zatvor 16 sati dnevno, šest dana u nedelji. Tokom tog perioda, bio je angažovan u svojoj organizaciji Florida Science Foundation, a nadzor nad njegovim boravkom van zatvora navodno su vršili njegov lični advokat i telohranitelj. Izvori navode da je vozilo kojim se prevozio bilo opremljeno ležajem, dok su se aktivnosti van zatvora dešavale i na parkingu zatvora.
Pravni stručnjaci, uključujući advokata Spencera Kuvina koji je zastupao više Epsteinovih žrtava, kritikovali su lokalnu policiju zbog nedostatka adekvatnog nadzora i naveli da je usled takvih uslova Epstein mogao da nastavi sa nezakonitim aktivnostima čak i tokom izdržavanja kazne. “Ako je sve ovo tačno, omogućili su seksualnom prestupniku da nastavi svoje aktivnosti dok je bio pod nadzorom, što osvetljava prirodu sporazuma i preferencijalni tretman koji je dobio zbog svog bogatstva”, izjavio je Kuvin.
Istraga iz 2020. godine nije utvrdila zvanične propuste tužioca R. Alexandera Acoste, ali je kritikovala odluku da se federalna istraga reši nagodbom, ocenjujući da je takva odluka predstavljala lošu procenu. U izveštaju se navodi da Acosta nije imao nadležnost nad izvršenjem kazne na državnom nivou i da je sporazum potpisan pre nego što su preduzeti važni istražni koraci.
Ovaj slučaj i danas izaziva pažnju javnosti zbog upadljivih razlika u tretmanu u odnosu na druge okrivljene, kao i zbog implikacija na integritet pravosudnog sistema, posebno u segmentu kada su u pitanju bogati i uticajni pojedinci.
