Izvozni kapacitet tečnog prirodnog gasa smanjen za 17 odsto, oporavak postrojenja procenjuje se na tri do pet godina
Katarsko ministarstvo energetike saopštilo je da će napadi na energetska postrojenja dovesti do procenjenog gubitka od 20 milijardi dolara (oko 2,2 biliona dinara) godišnjih prihoda. Ministar energetike Katara Sad Šerida Al-Kabi precizirao je da će posledice napada biti smanjenje izvoznog kapaciteta tečnog prirodnog gasa (TPG) za 17 odsto, što značajno utiče na ukupne prihode zemlje iz ovog sektora.
Prema zvaničnim informacijama, sanacija štete na katarskim postrojenjima za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina. Očekuje se da će ovo imati direktan uticaj na ključne uvoznike katarskog gasa, uključujući Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju. Napadi su usledili kao odgovor na prethodni napad izraelskog ratnog vazduhoplovstva na najveće iransko postrojenje za preradu gasa Južni Pars, koje obezbeđuje oko 70 procenata iranskog domaćeg prirodnog gasa.
U znak odmazde, Iran je napao katarsko postrojenje Ras Lafan, jedno od najvećih kapaciteta za izvoz tečnog prirodnog gasa na svetu. Posledice ovog napada manifestuju se kroz umanjenu mogućnost Katara da isporuči ugovorene količine gasa na međunarodnom tržištu, čime se povećava rizik za stabilnost snabdevanja energentima.
Kako je istakao katarski ministar energetike, sanacija infrastrukture predstavlja veliki izazov i može uticati na dugoročne ugovore sa inostranim partnerima. “Saniranje štete na postrojenjima za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina. To će imati posledice po Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju”, izjavio je Al-Kabi, naglašavajući da se očekuju značajne poteškoće u ispunjavanju izvoznih obaveza.
Ova situacija dodatno komplikuje stanje na globalnom energetskom tržištu, naročito u kontekstu napetosti na Bliskom istoku i poremećaja u snabdevanju naftom i gasom iz regiona. Gubici od 20 milijardi dolara godišnje predstavljaju ozbiljan udarac za katarsku privredu, s obzirom na značaj energetskog sektora za državni budžet i ekonomski rast zemlje.
Dugoročne posledice mogu se odraziti i na međunarodne cene energenata, kao i na energetsku bezbednost evropskih i azijskih potrošača, koji se u velikoj meri oslanjaju na uvoz katarskog tečnog prirodnog gasa.