Globalne rezerve retkih zemalja smanjene na 85 miliona tona, Australija beleži dupliranje procena na 13,6 miliona tona
Najnoviji podaci američke Geološke službe (USGS) pokazuju da Kina i dalje predvodi svetsku trku za retkim zemljama sa ukupno 44 miliona tona rezervi retkih zemnih oksida (REO), dok je Australija zabeležila značajan rast procenjenih rezervi, sa 5,7 na 13,6 miliona tona. Brazil se nalazi na drugom mestu sa 21 milionom tona, dok je Indija identifikovala 8,52 miliona tona resursa, prema navodima zvaničnika iz jula, iako deo podataka još nije verifikovan.
USGS u svom izveštaju za 2026. godinu navodi da su globalne rezerve retkih zemalja smanjene na nešto više od 85 miliona tona, što je posledica preciznijih procena ekonomski isplativih ležišta. Najveći deo svetskih rezervi koncentrisan je u Kini, koja raspolaže sa otprilike trećinom ukupnih pronađenih količina, dok su ostale značajne rezerve raspoređene u Brazilu, Indiji, Australiji, Rusiji i Vijetnamu.
Retke zemlje, koje obuhvataju 15 lantanoida, kao i skandijum i itrijum, koriste se u izradi napredne elektronike, vojnih sistema, električnih vozila i obnovljivih izvora energije. Njihova ekonomska vrednost proističe iz specifičnih magnetnih, luminescentnih i električnih osobina, ali i iz izazova u eksploataciji zbog disperzovanosti u zemljištu.
Proizvodnja retkih zemalja je u 2025. godini porasla na 390.000 tona, sa 380.000 u 2024, dok Kina pokriva oko 70 odsto svetskog rudarstva. Sjedinjene Američke Države su povećale proizvodnju na 51.000 tona kroz rudnik Mountain Pass, dok Australija širi kapacitete putem kompanije Lynas Rare Earths. Severna Amerika raspolaže resursima iznad 17 miliona tona, ali su minabilne koncentracije retke.
Izveštaj ukazuje na rastuću važnost diverzifikacije lanaca snabdevanja i smanjenja zavisnosti od ograničenog broja proizvođača, s obzirom da potražnja za retkim zemljama, posebno za potrebe električnih vozila i obnovljive energije, može da se učetvorostruči do 2040. godine, prema procenama Međunarodne agencije za energiju. Pored Kine, potencijalna nalazišta se istražuju u DR Kongu i na Filipinima, ali konkretne rezerve nisu kvantifikovane.
Geopolitički značaj retkih zemalja potvrđuje i serija izvoznog ograničenja Kine, što je ubrzalo investicije SAD i EU u domaće projekte i partnerstva sa državama Afrike i Južne Amerike. Australija i Malezija su poslednjih godina revidirale procene naviše, a Indija radi na verifikaciji podataka sa terena. Ipak, Kina i dalje ima ključnu prednost, kako u rezervama, tako i u proizvodnim kapacitetima.
