Neočekivani kvar automobila, iznenadni troškovi lečenja ili gubitak posla mogu ozbiljno da poremete kućni budžet. Upravo zato finansijski stručnjaci preporučuju stvaranje novčane rezerve koja omogućava da se nepredviđene situacije prebrode bez dodatnog zaduživanja. Međutim, koliko novca je zaista dovoljno da bismo se osećali finansijski sigurnije?
Većina ljudi štedi sa određenim ciljem – za kupovinu automobila, letovanje, renoviranje stana ili neku veću investiciju. Ipak, jedna od najvažnijih vrsta štednje nema unapred određenu namenu.
Reč je o takozvanom fondu za hitne slučajeve, odnosno novcu koji se čuva isključivo za situacije koje nije moguće predvideti.
Za razliku od uobičajene štednje, ovaj novac ne služi za planiranu potrošnju, već predstavlja svojevrsnu finansijsku sigurnosnu mrežu.
Pravilo tri do šest meseci
Prema preporukama međunarodne finansijske kompanije Fidelity, poželjno je imati novčanu rezervu dovoljnu za pokrivanje osnovnih životnih troškova tokom najmanje tri do šest meseci.
To ne znači da je potrebno uštedeti iznos od tri ili šest mesečnih plata. Računica se zasniva na stvarnim troškovima koje domaćinstvo mora da podmiruje čak i kada redovni prihodi izostanu.
U njih spadaju stanarina ili rata stambenog kredita, komunalije, hrana, prevoz, lekovi i druge neophodne obaveze.
Na primer, ako vaši osnovni mesečni troškovi iznose 80.000 dinara, poželjna finansijska rezerva izgledala bi ovako:
- 240.000 dinara – dovoljno za tri meseca osnovnih troškova.
- 480.000 dinara – dovoljno za šest meseci osnovnih troškova.
Naravno, ovo je okvirna preporuka, a ne univerzalno pravilo koje odgovara svakom domaćinstvu.
Osobi koja ima stabilno zaposlenje i nema izdržavane članove porodice možda će biti dovoljan manji fond, dok bi porodicama sa decom, zaposlenima sa promenljivim prihodima i preduzetnicima veća rezerva mogla pružiti dodatnu sigurnost.
Kako da počnete da štedite ako vam plata jedva pokriva troškove?
Za mnoge građane izdvajanje nekoliko stotina hiljada dinara deluje kao gotovo nedostižan cilj. Međutim, finansijska rezerva ne mora da nastane odjednom.
Mnogo je važnije razviti naviku redovnog odvajanja novca.
Prvi cilj može biti stvaranje početne rezerve od 10.000 ili 20.000 dinara, nakon čega se štednja postepeno povećava do iznosa koji pokriva jedan mesec osnovnih troškova.
Tek nakon toga ima smisla nastaviti ka rezervi za tri, a zatim i šest meseci.
Primera radi, ako svakog meseca uspete da izdvojite 10.000 dinara, za godinu dana imaćete 120.000 dinara, ne računajući eventualnu kamatu.
Čak i izdvajanje znatno manjeg iznosa može biti korisno, posebno ako se novac odvaja redovno.
Jedan od praktičnih načina jeste da odmah po prijemu plate prebacite unapred određenu sumu na poseban račun, umesto da štedite samo ono što preostane na kraju meseca.
Gde je najbolje čuvati novac za nepredviđene situacije?
Za razliku od dugoročne štednje ili investiranja, kod fonda za hitne slučajeve najvažnije je da novac bude bezbedan i brzo dostupan.
Zbog toga nije preporučljivo čitavu rezervu ulagati u rizične finansijske instrumente čija vrednost može značajno da oscilira.
Jedna od mogućnosti jeste čuvanje novca na posebnom štednom računu sa kojeg je moguće povući sredstva bez većih ograničenja.
U Srbiji su depoziti građana u bankama obuhvaćeni sistemom osiguranja depozita, pri čemu je osigurani iznos do 50.000 evra po deponentu u svakoj banci, prema podacima Agencije za osiguranje depozita.
Prilikom izbora računa treba obratiti pažnju na naknade, dostupnost sredstava i eventualne uslove pod kojima se štednja može koristiti.
Kada treba koristiti novac iz rezerve?
Jedno od najvažnijih pravila jeste da se fond za hitne slučajeve ne koristi za svakodnevne želje i planirane kupovine.
Popust na novi telefon, povoljna turistička ponuda ili sezonska rasprodaja nisu vanredni finansijski događaji.
Sa druge strane, iznenadni kvar uređaja neophodnog za domaćinstvo, neplanirani medicinski troškovi ili privremeni gubitak prihoda mogu biti opravdan razlog za korišćenje rezerve.
Ukoliko novac potrošite zbog stvarne potrebe, sledeći cilj trebalo bi da bude postepeno obnavljanje fonda.
Finansijska sigurnost ne zavisi samo od visine plate
Visoka mesečna primanja sama po sebi ne garantuju finansijsku stabilnost.
Osoba koja zarađuje 200.000 dinara, ali gotovo čitav iznos potroši tokom meseca, može biti izloženija nepredviđenim finansijskim problemima od nekoga ko ima znatno nižu platu, ali redovno štedi i pažljivo upravlja rashodima.
Naravno, mogućnost štednje u velikoj meri zavisi od odnosa prihoda i neophodnih troškova, zbog čega nije svakom domaćinstvu jednako lako da formira rezervu.
Ipak, suština ovog finansijskog pravila nije u tome da se što pre sakupi određena suma, već da se postepeno smanji zavisnost od pozajmica, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa u trenucima kada iskrsnu nepredviđeni izdaci.
Novac koji čuvate za hitne slučajeve možda neće donositi veliku zaradu, ali može sprečiti da jedan neočekivani trošak preraste u dugoročan finansijski problem.
Zato je, pre planiranja velikih kupovina i ulaganja, korisno razmisliti o jednostavnom pitanju: koliko dugo biste mogli da pokrivate osnovne troškove kada biste sutra ostali bez redovnih prihoda?
