NASA objavila slike raspada komete C/2026 A1, dok izveštaj upozorava na rastući uticaj data centara na vodne resurse SAD
NASA je objavila spektakularne slike komete C/2026 A1 (MAPS) koja je početkom aprila ušla preblizu Suncu i tom prilikom se raspala u oblaku prašine. Ovaj događaj, zabeležen 4. aprila, prvi je i poslednji prolazak ove komete pored Sunca, a posmatran je iz više uglova pomoću instrumenata sa NASA i ESA letelica SOHO, STEREO i PUNCH. Kometa, koja pripada porodici Kreutz sungrazing kometa, najpre je delovala kao da pada direktno u Sunce, ali su detaljniji snimci pokazali da je prošla veoma blizu i potom se raspala nekoliko sati pre najbližeg prilaska, kako navodi vodeći istraživač SOHO koronografa Karl Battams.
Pored kosmičkih dešavanja, značajna pažnja posvećena je i ekološkim pitanjima na Zemlji. Prema godišnjem izveštaju organizacije American Rivers, reka Potomac je proglašena najugroženijom rekom u SAD za 2026. godinu. Glavni razlozi su starenje kanalizacionih sistema i masovan razvoj data centara u regionu. Samo u januaru, kvar na kolektoru Potomac Interceptor u okrugu Montgomeri doveo je do izlivanja stotina miliona galona neprečišćenih otpadnih voda u reku i kanal Chesapeake & Ohio, što je izazvalo skok bakterijskih nivoa do 4.000 puta iznad bezbedne granice. Cevi starije od 60 godina predstavljaju poseban rizik, dok ekspanzija data centara, posebno u Virdžiniji i Merilendu, dodatno opterećuje vodne i energetske resurse i preti kvalitetu vode. Izveštaj navodi da u regionu već postoji preko 300 data centara, a planira se izgradnja do 1.000 objekata na oko 20.000 hektara, što bi moglo imati ozbiljne posledice po okolinu. Organizacija apeluje na Kongres i regulatore da osiguraju transparentnost u vezi sa korišćenjem resursa i sprovođenje sveobuhvatnih procena uticaja pre odobravanja novih projekata.
Evropska svemirska agencija (ESA) ove nedelje je objavila poređenje površine Marsa u basenu Utopia Planitia, pokazujući kako se tamni vulkanski pepeo proširio tokom poslednjih 50 godina. Snimci sa sonde Mars Express upoređeni su sa podacima Viking orbitera iz 1976. godine i otkrivaju da je do promene došlo najverovatnije usled delovanja marsovskih vetrova ili uklanjanja svetlog prašnjavog sloja sa površine. Ovakve promene na površini Marsa retko su direktno uočljive u tako kratkom vremenskom periodu.
Za ljubitelje svemirskih misija, objavljen je i novi PBS dokumentarac o programu Artemis II, dostupan za gledanje na YouTube-u, koji detaljno prikazuje napore povratka ljudi na Mesec.
