Privatni sektor usporio najviše za 10 meseci, nemački i francuski indeksi pokazuju slabosti, očekuje se reakcija ECB
Poslovna aktivnost u privatnom sektoru evrozone usporila je u martu 2026. godine, prema preliminarnim podacima agencije S&P Global. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji meri ukupnu ekonomsku aktivnost, pao je na 50,5 poena sa februarskih 51,9 poena, što je najniži tempo rasta u poslednjih deset meseci. Iako je indeks ostao iznad ključne granice od 50 poena koja odvaja ekspanziju od kontrakcije, podaci signaliziraju usporavanje rasta, dok se evropsko tržište priprema za moguće povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.
Nemačka, najveća ekonomija evrozone, zabeležila je izraženiji pad kompozitnog PMI indeksa od očekivanog, ali se i dalje nalazi u zoni rasta. S druge strane, Francuska je zabeležila treći uzastopni mesec indeksa ispod 50 poena, što ukazuje na kontrakciju ekonomske aktivnosti. U obe zemlje, sektor usluga pokazao je slabosti, dok je prerađivačka industrija ostvarila nešto bolje rezultate, navode analitičari.
Objavljivanje ovih podataka nije značajno uticalo na tržišta – prinos na nemačke desetogodišnje obveznice ostao je gotovo nepromenjen na oko tri odsto, dok je evro oslabio za 0,2 odsto i iznosio je 1,1593 dolara. Tržišni učesnici sada sve više očekuju da bi Evropska centralna banka mogla da poveća kamatne stope na narednom sastanku o monetarnoj politici krajem aprila, u pokušaju da obuzda novi talas inflacije.
Glavni ekonomista odeljenja za tržišnu analitiku u S&P Global, Kris Vilijamson, istakao je da preliminarni PMI za evrozonu šalje upozorenje na moguću stagflaciju. On je naveo da rat na Bliskom istoku podiže cene energenata i utiče na poremećaje u lancima snabdevanja, što dovodi do najbržeg rasta troškova kompanija u više od tri godine. “Troškovi kompanija rastu najbržim tempom u više od tri godine, usled skoka cena energije i poremećaja u lancima snabdevanja izazvanih ratom”, izjavio je Vilijamson.
Prema ekonomskim analizama, sukob na Bliskom istoku dodatno ugrožava već skroman privredni rast evrozone, dok inflatorni pritisci jačaju. Evropska centralna banka za sada zadržava oprezan stav i prati nove podatke, ali nije isključeno da bi već na sledećem sastanku mogla da donese odluku o povećanju kamatnih stopa.
Očekuje se da će nastavak geopolitičkih tenzija i poremećaji u lancima snabdevanja nastaviti da utiču na ekonomske pokazatelje evrozone, pri čemu bi odluke ECB u narednim mesecima mogle imati dugoročan uticaj na kreditiranje i privredni rast regiona.
